Amerika kao supersila

Šta nas prvo asocira kada kada kažemo Amerika? Asocijacija je puno, pa da krenemo od početka:

1. Amerika je nastala iz Britanske kolonije

Početak rađanja Amerike se vezuju za pobunu kolonijalnog stanovništva protiv podizanja taksi, koje je podigla Britanska vlada posle rata sa Francuskom, donošenjem Stamp Act of 1765. Donošenje te odluke je izazvalo nezadovoljstvo kod stanovništva, da bi situacija eskalirala 1773. godine sa famoznom Bostonskom čajankom. Pobudna je dovela do do toga da Britanski parlament donese zakone koji su namenjeni ograničavanje prava upravljanja kolonijo,. Posle donošenja tih pravila, i nezadovoljstava stanovništva, izbija prvi oružani sukob 1775. Deklaracija o nezavisnosti je proglašena 4. jula 1776. godine. 

Kao što možemo videti, u sadašnjoj Americi, mnoge stvari se nisu promenile. Kada se povećavaju porezi narod se budi, Amerika je do sada ostala nezavisna ali i izolovana sve do drugog svetskog rata, od ostatka sveta. Spremni su da oružijem brane svoju slobodu, makar i od sopstvene vlade, kao što su se nekada oslobađali od Britanaca. 

2. Ustav i deklaracija o nezavisnosti

Ustav je najvažniji pravni akt jedne države, pa tako i Amerike. Samo u slučaju Amerike, možemo da kažemo da oni shvataju ustav kao sveto pismo. Američki Ustav počinje sa WE THE PEOPLE, dok Ustav Srbije počinje sa Kosovom, pa ni ne treba da nas čudi zbog čega američke institucije rade za narod, a srpske za imaginarne ciljeve. 

Amerika je poznata po deklaraciji o nezavisnosti, i najpoznatijim delom te deklaracije:

We hold these truths to be self-evident, that all men are created equal, that they are endowed by their Creator with certain unalienable Rights, that among these are Life, Liberty and the pursuit of Happiness.

1791 ratifikovana povelja o pravima (Bill of Rights), koja garantuje neotuđiva prava ljudima(lična prava i slobode, pravila za ograničavanje moći vladi u sudskim ili drugim postupcima).

Ova tri dokumenta definišu Ameriku kao državu, sa svim pravima i slobodama koje građani uživaju u njoj ali i način razmišljanja građana koji je izgrađen u odnosu na te dokumente. 

3. Rast Amerike

Na tlu Amerike su živeli domorodci indijanci, sve dok Kristofer Kolumbo nije “otkrio” Ameriku, I posle njega su počeli da pristižu imigranti iz Evrope a posle iz celog sveta. Sama reč “otkrio” ukazuje da je u tom trenutku Evropa bila razvijenija od Amerike I da su zbog toga mogli da je “otkriju”. Posle toga Amerika postoja Evropska kolonija, posle toga kolonijalisti proglašavaju nezavisnost I Amerika počinje rapidno da napreduje, da bi sada bila jača od Evrope. 

Rast Amerike bazira se na sledećim karakteristikama:

3.1. Demokratija

Demokratija, u teoriji, predstavlja volju naroda ali u praksi postoji samo predstavnička demokratija, koja može ali ne mora da predstavlja volju naroda. Da postoji prava demokratija onda bi prilikom donošenja svakog zakona narod izlazio na izbore I glasao. Ovako narod izlazi na izbore I bira predstavnika, koji može da donosi odluke u skladu sa voljom svojih glasača ali I ne mora. 

Ovde moramo da napomenemo još jednu, I to veliku, manu koju ima demokratija. Demokratija predstavlja tiraniju 50% + 1 glasača, jer ljudi koji su glasali protiv određene politike bivaju naterani da žive prema pravilama protiv kojih su glasali. Ovde dolazi do izražaja pitanje manjine, jer manjina u demokratskim društvima, praktično, gubi sva prava. Manjina će uvek biti preglasana od strane većine I demokratija nema odgovor na to pitanje. 

Kako god, I takva demokratija je bolje od tiranije. 

Za demokratiju je važna I sloboda medija kao I sloboda izbora, a iste su zagarantovane Ustavom, tako da u tom slučaju može da postoji demokratija I volja naroda da izabere svog predstavnika. Nije savršeno ali je bolje od onog što može da se nađe u mnogim delovima sveta

3.2. Imigracija

Tajno superoružije amerike je imigracija. Kada je proglašena nezavisnost bilo je oko 2,5 miliona stanovnika, sada ima oko 350 miliona. Ekonomska snaga zavisi od broja radnika, tako da rast američke ekonomije, u velikoj meri, možemo pripisati imigrantima. 

Pored ekonomkse koristi od imigranata, postoji I naučna I tehnološka prednost, koju sa sobom donose visokoobrazovani imigranti. Samo treba napomenuti da su u Ameriku kao imigranti stigli: Nikola Tesla, Albert Ajnštaj, Verner von Braun, Ilon Mask itd.. 

Naravno pored njih su dolazili I najbolji sportisti, umetnici, lekari itd..

Nekada je u Americi bilo 2,5 miliona ljudi, sada samo vojska zapošljava 1,4 miliona ljudi. 

3.3. Tehnološka prednost

Veoma važna komponenta svake supersile, pa I Amerike. Društvo koje nije tehnološki napredno nema potencijal da bude supersila, makar I imalo ogromnu populaciju. Snaga Američke vojske se ne meri u broju vojnika, već u količini najnaprednije opreme. Za posedovanje ogromne količine najnaprednijeg naoružanja je potrebna najnaprednija tehnologija ali I najjača ekonomija. 

3.4. Kapitalizam

Kapitalizam se pokazao kao najmoćnije I najstabilnije ekonomkso uređenje. Amerika je kroz ceo svoj razvoj bila oslonjena na kapitalističko uređenje I to joj je donelo enorman napredak. Socijalizam se pokazao kao državno uređenje kojem je suđeno da propadne, mada treba napomenuti da je sama ideja marksizma ili komunizma daleko humanija od kapitalizma, I mislim da bi bilo pošteno reći da bi svi trebali da se nadamo da će ta utopistička ideja zaživeti. 

3.5. Hrišanstvo

Možda zvuči čudno ali Hrišanstvo je jedna od najvažnijih komponenti u razvoju Amerike. Ovo se ne odnosi samo na slobodu ispovedanje religije, već na ono što je hrišćanska religija dala društvu a to su vrednosti koje prenosi. Vrednosti Hrišćanske religije su plemenite vrednosti, ne ubij, ne laži, ne kradi ali te vrednosti ne nastaju same od sebe već je potrebno da ih neko prenosi na druge a hrišćanska religija je puno radila na održavanju ispravnog moralnog kompasa građana amerike. 

Broj denominacije hrišćanske religije u americi je preko 30 000, predvođene protestantizmom. Kako su prvi doseljenici u ameriku bežali od progona hrišćana u Evropi, protestantska religija je bila dominanatna, a pripadnici te religije su se protivili dominaciji jedne denominacije pa su rekli da svako može slobodno da ispoveda svoju religiju. Na osnovu ovog je I nastala definicija prvog amandmana.