Radio uživo
Diplomatske inicijative u za mir u Ukrajini predstavljaju centralno pitanje evropske diplomatije. U ovom trenutku jedini otpadnik u odnosu na diplomatsko razrešenje sukoba je Rusija. Rusija koristi svoju diplomatiju da se požali na to što se Ukrajina brani. Većina pristalica brzog mirovnog rešenja dolazi iz redova ruskih agitatora punih razumevanja za agresivnost Rusije. Ovi agitatori su medijumi ruskih narativa, a ti narativi glase da nije Rusija kriva što se tako ponaša nego je Zapad kriv što su oni takvi kakvi jesu.
Rusija je zamalo ubila raketnim udarom grčkog premijera Micotakisa prilikom njegove posete Odesi. Inače ta Odesa i većina primorskih naselja ukrajinske obale su zaostavština grčkih kolonija u vreme kada Rusija nije ni postojala. Grcima nije nikada palo na pamet da se pozivaju na istorijska prava od pre 25 vekova. Izgleda da Rusima najbolje ide ubijanje Pravoslavaca. Od silnog „sukoba“ sa NATO-om, Rusija uništava pravoslavne Ukrajince. Nalazimo se u paradokslanoj političkoj situaciji da oni koji su „zaštitnici“ Pravoslavlja zapravo su najveća opasnost za pravoslavne narode.
U ovom trenutku se Pravoslavci većinski nalaze u okviru NATO organizacije. Srpska Pravoslavna braća Grci, Severnomakedonci, Crnogorci, Bugari i Rumuni. Pravoslavni Ukrajinci takođe žele u NATO, njihova borba ih deli od ruskih koncetracionih logora i uništenja. Dakle, imamo dve pseudo-pravoslavne države, Rusiju i Belorusiju, sa jedne strane i sve druge Pravoslavce sa druge strane. Srbi se nalaze između jednih i drugih, po nekad vrlo zbunjeno vagajući koji su „pravi“ Pravoslavci. Da mi izbegnemo da li je Pravoslavlje manifestacija militarizovane crkve sa kombinacijom paganizma i staljinizma, nešto drugo je važnije. Većina pravoslavnih naroda se nalazi u okviru NATO-a i EU. Ni jedan pravoslavni narod nije ugrožen u okviru NATO-a, naprotiv svi ti narodi su ojačali svoju poziciju, standard i bezbednost.
Kakvo pravoslavlje onda brani Rusija? Neko sebi svojstveno hibridno delovanje koje ima važnost dok je u funkciji ratne propagande. Nažalost, Rusija koristi pravoslavlje kao oružje. Kada je potrebno pokazati pravoslavnu solidarnost prema drugim pravoslavcima, Ukrajincima, onda pravoslavna karta nije na snazi.
Kada treba otimati ukrajinsku istoriju i kulturu to je u ime rusoslavlja. Posle mnogo vekova Ukrajina je povratila svoju crkvenu imovinu od Moskovske patrijaršije čija funkcija nikada nije bila religiozna. Ruska crkva u Ukrajini je bila deo okupacionih resursa, nikad religioznih. Setimo se kampanje dezinformacija po pitanju Kijevsko-pečerske lavre koja je sagrađena u vreme kada Rusija nije ni postojala. Zašto Ukrajinci nemaju pravo na svoju crkvu? Očigledno ni jedan pravoslavni narod, po ruskom tumačenju, nema pravo na sopstvenu pravoslavnu crkvu ukoliko ista nije u skladu sa ruskim strateškim interesima. Preko noći „pravoslavna braća“ postaju nacisti i satanisti. Povrh svega Grci su stariji pravoslavci od Rusa i ne dele lekcije ostalima, a još manje pozivaju druge na nekakve „verske obaveze lojalnosti“.
Svaku religiju moramo poštovati u 21. veku. Istovremeno moramo razumeti kontekst kovanice Rusoslavlje. Autoritarni boljševičko-putinistički režim je čuvao i sačuvao rusku crkvu kao komponentu zločinačke vlasti iz Kremlja. Iz kuhinje OHRANE su širene najgore anti-semitske laži kao što su Protokoli sionskih mudraca. Zanimljivo je da samozvani zaštitnik Slovena i Pravoslavaca nikog nije okupio mirnim putem pod svoj zaštitnički kišobran. Zašto većina Slovena i Pravoslavaca ne gleda na Rusiju kao zaštitnika? Možda zato što je Rusija najviše tlačila i ograničavala slobodu upravo svojoj evropskoj „braći“. Tu istu braću je držala pod okupacijom skoro 50 godina. Rusi imaju pravo na svoju crkvu koja će biti slobodna i Hristova. Nažalost to još dugo vremena neće biti slučaj u zemlji Tolstoja, Dostojevskog, Rahmanjinova i drugih velikana.
