Radio uživo
Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija.
Sveta velikomučenica Marina − Ognjena Marija bila je hrišćanska rimska svetiteljka iz 3. veka. Slavi se i u pravoslavnoj, i u katoličkoj, i u anglikanskoj crkvi. Poštuje se kao borac za hrišćansku veru i zaštitnicu žena.
Dan njenog pomena po gregorijanskom kalendaru je 30. jul, a kao i praznici svetiteljki koji za njom slede: Blage Marije (4. avgust) i Trnove Petke (8. avgust), ni praznik Ognjene Marije u crkvenom kalendaru nije obeležen „crvenim slovom", ipak, sva tri spadaju u veoma poštovane praznike u narodu, posebno među ženama, tako da se ova tri dana ništa „ne radi u ruke", niti u polju.
Budući da je svetkovana usred leta, u srpskoj tradiciji ubraja se u red ognjevitih svetaca, zajedno sa Svetim Ilijom, Blagom Marijom i drugima za koje se verovalo da pale ognjem i ubijaju gromovima.
Među pravoslavnim vernicima, Ognjena Marija (koja, inače, u narodnoj tradiciji slovi kao sestra Gromovnika Ilije i Svetog Pantelije) izaziva posebno strahopoštovanje.
U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena.
Prema narodnom predanju kažnjava one koji su se ogrešili radeći na praznik. Sveta Marina živi u večnoj slavi i jedna je od najmoćnijih i najvoljenijih Svetiteljki Pravoslavlja. Ognjena Marija se obeležava i kao krsna slava.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi, a posebno radovi na polju. Žene na ovaj veliki praznik ne bi trebalo ništa da rade, jer nijedan rad neće doneti sreću. U narodu se kaže da na Ognjenu Mariju „ne valja ni konac u iglu udenuti".
Narodno verovanje kaže da je grmljavina na ovaj sveti dan loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da su ovakve situacije ukazivala na bolest i siromaštvo.
Narodno predanje pamti mnoge nesrećne slučajeve koji su se dogodili na današnji dan, kada su se plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju treba izbegavati kupanje u „velikim vodama". I pored letnje žege, osveženje u bazenima, rekama i drugim većim vodama treba ostaviti za sutrašnji dan.
