Radio uživo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sretenje Gospodnje, veliki praznik koji je u kalendaru obeležen crvenim slovom.
Sretenje je proslavljano kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
Sretenje se slavi 40. dan od Božića, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put dovela novorođenog Isusa Hrista u hram da ga posveti Bogu.
Sretenje Gospodnje je kada je Simeon Bogoprimac primio Gospoda Isusa Hrista na ruke.
Po jevrejskom zakonu, svako dete je donošeno u hram 40 dana posle rođenja. Četrdeseti dan po rođenju Isusa Hrista, Marija je sa Josifom otišla u Jerusalim u hram Božiji, noseći mladog Hrista, da ispuni dvostruki Gospodnji zakon, da se očisti od porođaja i da predstavi Gospodu novorođenče.
Simeon Bogoprimac je bio starac duhovnik, prevodilac Svetog pisma. Kada je prevodio tekst proroka Isaije iz Starog zaveta, u kome je rečeno da će devojka začeti i roditi sina i nadenuti mu ime Emanuil (S nama Bog) i kad je hteo da napiše „mlada žena“, anđeo Gospodnji mu je zadržao ruku i rekao da će on za života dočekati ispunjenje tog proroštva. I ono se ispunilo kada je Bogorodica donela bebu Isusa Hrista u hram. Preko Simeona, susret sa Isusom Hristom je bio susret ljudskog roda sa Bogom u telu. To za hrišćanstvo znači da se u Hristu, kao novom Adamu, svi iskupljuju iz greha, satane i smrti.
Sretenje Gospodnje je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja Isusa Hrista sa ljudima.
Sretenje Gospodnje je 1804. godine bio jedan od važnijih za istoriju srpskog naroda kada je Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak. Nekoliko decenija kasnije 1835. godine u Kragujevcu je proglašen prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav.
Praznik se slavi od vremena cara Justinijana. U Srbiji se za današnji praznik vezuju velike simbolike.
Narodno verovanje
U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi se uplašeni od sopstvene senke vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.
Ako ne vidi senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova. Sličan običaj je postojao i drugde u Evropi, u nemačkim zemljama je uključivao jazavca. Od nemačkih doseljenika u Pensilvaniji potiče Dan mrmota u varoši Panksatoni, samo što je datum 2. februar, što je Sretenje po novom kalendaru, a životinja je mrmot.
Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
