Danas je SVETI TRIFUN

Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna obeležava 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru. Proslavlja se kao „Dan ljubavi i vina”. Slavi se kao velikomučenik koji je postradao za hrišćansku veru, uz to se naglašava njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi. Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je blagoslovena od Boga, a bračni zavet neraskidiv, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sam Sveti Trifun.

Sveti Trifun jedan je od Hristovih velikomučenika rođen u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj porodici ali veoma pobožan još od malih nogu. Trifun je bio dete blagočestivih roditelja. Siromašni guščar iz Frigije, ostalo je zapamćeno da je bio obdaren isceliteljskim moćima koje su ga proslavile već u mladosti. Za vreme svog života iscelio je mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomogao mnogima koji su mu se obraćali za pomoć. Za vreme vladavine cara Gordija rimskim carstvom, proslavio se izlečivši carevu kćerku Gordijanu.

Gordijana se teško razbolela i imala mentalne teškoće. Mnogi lekari pokušali su da je izleče ali bezuspešno. Kada se zli duh javio iz devojke, rekao je da ga iz nje ne može isterati niko drugi, nego jedino čovek po imenu Trifun. Čuvši to, car je pozvao sve ljude sa ovim imenom iz carstva. Niko nije uspeo da je izleči. Kada je došao red na mladog Trifuna, on je iscelio Gordijanu. Car Gordije bogato je nagradio Trifuna. Svo bogatstvo mladić je na povratku podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Nakon isceljenja mnogi su primili hrišćansku veru. Međutim, kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Kako nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, svetom Trifunu su odrubili glavu. Pogubljen je od strane cara 250. godine.

I vladika Nikolaj Velimirović u "Ohridskom prologu" piše kako je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji, od mača hristobornog rimskog cara Dakija. Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija.

Sveti velikomučenik sahranjen je skromno, po njegovoj želji, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.

Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari i mehandžije. Prema običaju vinogradari danas izlaze u vinograd da bi orezali barem jedan čokot vinove loze i polili ga vinom. Veruje se da će grožđe onda dobro roditi.

Postoji i verovanje da od današnjeg dana zavisi kakva će biti cela godina. Ako na svetog Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina. Ukoliko dan bude vedar, godina će biti sušna i nerodna.

U narodu je rašireno i da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.

U selima Šumadije Trivundan slavi se kao zavetan dan, smatra se da Sveti Trifun štiti sela od grada i poplave. On je i čuvar bilja i zaštitnik od raznih štetočina. Obično se njemu vernici mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata. 

Sveti Trifun se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo crkve. Podsetimo da ukoliko praznik padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan, sprema se posna trpeza. Trivundan je nepokretni praznik.