Danas je TREĆE OBRETENJE GLAVE SVETOG JOVANA

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju treće obretenje glave Svetog Jovana, hrišćanski praznik posvećen čudotvornoj glavi ovog sveca.

Događaji vezani za mučeničko stradanje Svetog Jovana Krstitelja preneti su u svetim Jevanđeljima po Mateju, Marku i Luki. Isus o njemu kaže „Niko od rođenih od žena nije veći od Jovana (Krstitelja)".

U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra.

Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako ulaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene.

U ovoj noći se može otkriti i zakopano blago.

U narodnoj pesmi, koja govori o nečemu što ne može biti, i u kojoj se baca kletva na devojku da se ne uda, devojka na koju je bačena kletva treba ovog dana da se pomoli u crkvi ili manastiru Svetom Jovanu, upali sveću i ostavi skroman prilog hramu. Kletva će biti otklonjena.

Pr­vo, dru­go i treće obre­te­nje gla­ve Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja

Jovan je bio prvi sveti mučenik hrišćanske vere, uhapšen 27. godine Nove ere, a stradao 28. godine odsecanjem glave. Prema starim zapisima, Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, Irodove žene. Kada mu je glava odsečena, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne.

Zato je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i nečasnom mestu mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja Jovana, dobra i pobožna žena nije mogla da dopusti da glava božijeg čoveka ostane na tom mestu, pa ju je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori.

Ne znajući za to, car Irod kada je saznao o Isusu kako čini velika čudesa, uplašio se i rekao: „To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih".

Treće obretenije glave svetog Jovana Krstitelja je hrišćanski praznik. U 8. veku za vreme ikonoborstva glava Svetog Jovana je preneta u mesto Komane, mesto progonstva Svetog Jovana Zlatousta. Ali kada je ikonoborstvo prestalo, za vreme vladavine cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, glava Svetog Jovana je preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi.

Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 25. maja po crkvenom, a 7. juna po gregorijanskom kalendaru.