Radio uživo
Vidovdan je nepokretan praznik koji obeležavaju Srpska i Bugarska pravoslavna crkva.
Vidovdan je praznik ustanovljen krajem 19. veka i posvećen sećanju na svetog velikomučenika cara Lazara. Ovaj dan simbolizuje slobodu, otpor tuđinskom osvajaču, negovanje patriotizma, viteštva i nacionalnog osećanja. U dan kada se 1389. odigrala istorijska bitka na Kosovu ranije je već bio ustanovljen praznik velikog hrišćanskog svetitelja Sv. Vida.
Na današnji dan SPC i njeni vernici slave jednog od srpskih velikaša koji su vladali carstvom posle cara Stefana Dušana Silnog. Car Lazar je sagradio mnoge crkve a najpoznatije su Ravanica i Lazarica. Obnovio je manastire Hilandar i Gornjak a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.
Lazar je tokom svoje vladavine stalno ratovao protiv tadašnje moćne turske sile koja je pokušavala da savladavši srpske ratnike nastavi sa širenjem svog Carstva dalje na zapad.
28. juna po novom kalendaru na Kosovu polju, na Gazimestanu, pre 633 godine, srpska vojska je izgubila bitku, a sveti mučenik Lazar je poginuo.
Telo mu je sahranjeno u njegovoj zadužbini Ravanici kod Ćuprije. Početkom seobe Srba, narod je svete mošti Lazara sklonio u manastir Malu Ravanicu u Vrdniku na Fruškoj Gori, a tokom Drugog svetskog rata 1942. godine preneto je u Beograd gde je počivalo u miru Saborne crkve do 1989. godine.Tada je vraćeno u manastir Ravanicu.
Vidovdan predstavlja dan žalosti, pa se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja, na taj dan se zaustavljaju svi veliki poslovi. Za Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima, na bojnom polju i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.
Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji. Obeležava se radno i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima. Pre Drugog svetskog rata, Vidovdan je bio poslednji dan školske godine.
Po narodnom verovanju, važno je šta će se na ovaj dan videti, jer će se kasnije baš u tome imati uspeha.
