Radio uživo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici tri dana praznuju Silazak Svetog Duha na apostole. To najbolje pokazuje koliko je ovaj praznik, u narodu nazvan Duhovi ili Trojice, rođendan Hristove crkve, važan.
Proslavljajući ovaj sveti dan, koji je u crkvenom kalendaru označen „crvenim slovom”, vernici jačaju svoju veru i posvećenost Bogu, osvežavajući svoje duhovne korene i povezanost sa crkvom.
Drugi dan praznika Silaska Svetog Duha na apostole, obeležava se kao jedan od najsvetijih trenutaka u pravoslavnom kalendaru.
Duhovski ponedeljak posvećen je svesvetom životvornom i svesilnom Duhu, jednom od tri lica Svete Trojice, jednosuštnom i jednako poštovanom i slavljenom sa Ocem i Sinom. Vernici širom sveta se na ovaj dan sećaju i slave milost koja je izlivena na apostole, obnavljajući svoje duhovne veze i ojačavajući veru kroz liturgiju i zajedničku molitvu.
Duhovski ponedeljak, poznat i kao drugi dan praznika Silaska Svetog Duha na apostole, predstavlja jedan od najvažnijih i najsvetijih dana u pravoslavnom kalendaru. Ovaj praznik, koji sledi odmah nakon Pedesetnice, slavi se s velikom pobožnošću i radošću među vernicima širom pravoslavnog sveta.
Pedesetnica, ili Duhovi, proslavlja silazak Svetog Duha na apostole, čime je ustanovljena hrišćanska crkva. Na Duhovski ponedeljak, vernici se sećaju i proslavljaju ovu veliku tajnu i milost koja je izlivena na apostole i kasnije na sve hrišćane kroz krštenje i druge svete tajne.
U pravoslavnim hramovima, Duhovski ponedeljak obeležava se liturgijom, tokom koje sveštenici i vernici posebno mole za darove Svetog Duha. Na ovaj dan, crkve u toku bogosluženja su često ukrašene zelenilom i cvećem, simbolima obnove i života koji donosi Sveti Duh. Prostranost prirode i bujanje bilja podsećaju verne na duhovno obnavljanje koje se događa silaskom Svetog Duha
Period od Duhova do Svih Svetih naziva se Duhovska sedmica i prožeta je svečanim karakterom, pa se tada ne posti sredom i petkom, a u narodu se naziva i „trapava sedmica”.
Trojički ponedeljak je dobar dan za početak poslova. Ne radi se jedino po njivama koje su blizu vode. Deci se brani kupanje u rekama, čak se izbegava prelaženje mostova.
Beli dani, bez posta, koji padaju u sedmicu po Duhovima su zavetni dani u mnogim selima.
Organizuju se litije, a svaka kuća prima goste iz drugih mesta. Kao gradsku slavu, Trojički ponedeljak obeležavaju Vranje, Valjevo, Leskovac i Šabac.
SPC danas slavi i Svete apostole Vartolomeja i Varnavu. Smatra se da su Vartolomej i Natanailo jedna ista ličnost.
U našem narodu ovaj praznik se naziva i Vratoloma (Vrtoloma), a danas se obustavljaju svi poslovi na polju.
Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da „bućkaju" mleko. U Homolju se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.
Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu.
„Smlatiće te kao Vrtoloma prasku" je rečenica koja se danas čuje u selima u Pomoravlju.
