Radio uživo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici ove godine u treću nedelju uoči Božića slave dva praznika - Svetu velikomučenicu Varvaru i Detinjce.
Čudotvorne mošti Svete Varvare, poznate u našem narodu i kao sveta Barbara, nalaze se u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine.
Danas po kalendaru SPC nije praznik obeležen crvenim slovom, ali u srpskom narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj porodica i kao svoju krsnu slavu. Ova svetiteljka koja se slavi podjednako i na Istoku i na Zapadu smatra se zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara…
Kod nas je za Svetu Varvaru sačuvan običaj, da se kuva „varica" od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se seje žito, u plitku posudu, koje će ozeleneti do Božića.
Na Zapadu se na dan posvećen svetiteljki i velikomučenicu stavlja u vodu grančica višnje ili trešnje, da bi procvetala za praznik Rođenja Hristovog.
Od današnjeg dana dan počinje da raste, a noći su sve kraće i do Božića dan bude pola sata duži, a nakon toga počinje naglo da raste obdanica.
Jedan običaj posebno se vezuje za današnji praznik. Danas se kuva „varica“ od raznih žitarica, koja se jede narednih dana.
Varica se uveče, uoči Varvarinog dana, ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.
Žito, odnosno varica, se jede i sutradan, odnosno na dan praznika prepodobnog Save osvećenog. Zato je zovu i Savica.
Zato se i peva:
„Varvarica vari, a Savica ladi, Nikolica kusa".
Ako ne stignete danas da posejete božićnu pšenicu, druga prilika za to je za dva dana na 19. decembar - praznik posvećen Svetom Nikoli.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, treću nedelju pred Božić slave i Detinjce. Na ovaj dan ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vezuju svoju ili tuđu decu.
Praznik Detinjci nema svoj fiksni datum, to je pokretni praznik i uvek pada u treću nedelju pred Božić, a datum se određuje u odnosu na dan kada je Božić. Posle njih, naredne nedelje su Materice, a zatim Oci.
Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu.
Vezivanje na Detinjce, Materice i Oce ima višestruku simboliku. Ono simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama.
Zatim, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu.
Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom pa za taj dan nabave neku čast i razvezuju se onima koji ih vežu, odnosno poklone im nešto - slatkiš, voće, neki sitan poklon... Nakon što se se otkupili sitnim darovima, roditelji ih odvežu.
Detinjci posebno zadovoljstvo pričinjavaju deci, koja su glavni akteri svih dešavanja, i koja potpuno ravnopravno sa odraslima učestvuju u proslavi i organizaciji praznika. Naročitu radost pored samog vezivanja izazivaju pokloni koji na kraju uvek završe u dečijim rukama.
Na ovaj dan priprema se i ručak nešto svečaniji i bogatiji nego inače, ali obavezno hrana treba da bude posna, jer praznik pada u vreme Božićnog posta. Osnovni smisao svih ovih praznika jeste okupljanje porodice i priprema za najradosniji hrišćanski praznik, Božić.
SPC ističe značaj da se deca uče praznovanju i simbolici ovih praznika od malena, kako bi njihov značaj postepeno shvatili i prihvatili. Veličina poklona nije bitna, može da bude neka sitnica ili voće. Važno je proslavljati u zdravlju i veselju i ne dozvoliti da se narodni običaji zaborave i zanemare.
