Danas je SVETA VARVARA

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetu velikomučenicu Varvaru.
Vernici širom sveta danas praznuju svetu Varvaru, poznatu u našem narodu i kao svetu Barbaru, čije se čudotvorne mošti danas nalaze u Kijevu.

Danas nije zapovedan crkveni praznik, (nije crveno slovo), ali u srpskom narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu. Ova stevtiteljka se smatra i zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara…
Njen kult je podjednako razvijen kako na Istoku tako i na Zapadu. Kod nas je sačuvan običaj, da se danas kuva „varica" od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se „seje" žito, u plitku posudu, koje će ozeleneti do Božića.
To čine i rimokatolici. Na Zapadu se na njen dan stavlja u vodu grančica višnje ili trešnje, da bi procvetala za praznik Rođenja Hristova.

Sveta velikomučenica Varvara živela je u četvrtom veku u Maloj Aziji i mučenički postradala radi vere.
Rođena je u gradu Iliopolju misirskom u neznabožačkoj porodici prebogatog i znamenitog Dioskora. Varvara je bila izuzetno lepa i mudra devojka i otac je, u želji da je sačuva, zatvorio u kulu svoga dvorca okruženu bogatstvom, udobnostima i sluškinjama.
U toj usamljenosti Varvara je svojim blistavim umom dosegla do saznanja o Tvorcu i Gospodu iako je niko nije imao tome poučiti. Kada je jednom uspela da pobegne iz kule, Božjim promislom srela je neke hrišćanke od kojih je saznala ono što je i sama naslućivala.
Vratila se u kulu i u svom kupatilu prosekla i treći prozor kao simbol Svete Trojice, a prstom, kao gvožđem izdubila krst u kamenom zidu.
Iz njene stope na podu kupatila proključao je izvor žive vode koja je lečila mnoge bolesti.
Kada je sve ovo saznao surovi otac, prijavio je ćerku načelniku Martijanu. Bacili su je u tamnicu i mučili je zajedno sa još jednom hrišćankom – Julijanijom.
Odsekli su im grudi i za porugu vodili ih po gradu. Na kraju, Varvaru je zaklao rođeni otac, a Julijanu vojnici. Odmah potom, udario je grom u Cioskorovu kuću i ubio i njega i Martijana. Sveta Varvara skončala je 306. godine, a njene čudotvorne mošti nalaze se u Kijevu.
Od današnjeg dana dan počinje da raste, a noći su sve kraće i do Božića dan bude pola sata duži, od kada počinje naglo da raste.
Još je običaja prisutno na dan ove svetitljke, koju mali broj prorodica u Srbiji obeležava čak i kao krsnu slavu, a svi oni prisutni su od davnina.
Tako je sačuvan običaj, da se danas kuva „varica“ od raznih žitarica, koja se jede narednih dana. Takođe se „seje“ žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića. 
Varica se uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.
Kad se vari varica deca u Boki pevaju:
„Vari vari varice,
Da se radu jarice
I bijele jagnjice
i detici i junčići.''
Pored toga što danas valja posejati pšenicu, postoji tradicija da se kuva žito, odnosno varica, koje se potom jede i sutradan, odnosno na praznik prepodobnog Save osvećenog. Zato je zovu i Savica.
Varica se jede hladna i drugi i treći dan i zato se peva:
Varvarica vari, a Savica ladi, Nikolica kusa.

Veruje se da božićnu pšenicu treba posejati upravo danas, 17. decembra na dan Svete Varvare, kako bi godina pred nama bila plodna i berićetna.
Ako ne stignete danas da posejete božićnu pšenicu, druga prilika za to je 19. decembar - Sveti Nikola.
A evo i detaljnog uputstva za to:
Plitku posudu prekrijte vlažnom salvetom, stavite zemlju, pa na nju u jednom redu poređajte pšenicu koja je stajala u vodi preko noći. Ostavite do ivice bar jedan centimetar, jer će se pšenica nicanjem raširiti, pa zrna prekrijte sa još malo zemlje. Pšenicu u posudu možete staviti i bez zemlje, samo je rasporedite po dnu da ga sasvim prekrije. U sredinu možete umetnuti rakijsku čašicu kako bi ostao prostor za sveću. Božićno žito držite pored prozora, ali ne blizu radijatora, i svakodnevno ga blago prskajte vodom nekoliko puta.

Bez obzira na to da li ćete se odlučiti da posejete žito na jedan ili drugi praznik, važno je da do Božića žito bude bujno i zeleno.