Ministar Vesić zadovoljan izveštajem Evropske komisije

Danas je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio da je veoma ponosan i zadovoljan jer je u redovnom godišnjem izveštaju o napretku Evropska komisija utvrdila da je usaglašenost Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije (EU) u oblasti saobraćaja, na visokom nivou odnosno da je postignut dobar nivo pripremljenosti, saopštilo je resorno ministarstvo.

- Rezultat koji smo postigli u oblasti saobraćaja posebno je značajan ako se zna da je oko četvrtina svih pravnih propisa koje usaglašavamo sa EU vezana za sektor saobraćaja - rekao je on.
Dodao je da bespovratna ulaganja EU u oblasti saobraćajne infrastrukture od 2000. godine do danas prelaze milijardu evra, uključujući i grant za brzu prugu od Beograda do Niša, što EU čini najznačajnijim partnerom Srbije.
- Niko osim Evropske unije ne daje bespovratna sredstva našoj zemlji i mi u Vladi Srbije taj čin posebno cenimo - rekao je ministar Vesić.
Prema njegovim rečima, strateški cilj Vlade Srbije je punopravno članstvo u EU, što, kako je rekao, za našu zemlju znači i zatvaranje klastera 1, otvorenog u decembru 2021. godine u okviru kojeg su i poglavlje 14 - Transport i 21 - Transevropske mreže.

U tom pogledu ministarstvo je od početka mog ministarskog mandata, posvećeno usaglašavanju sa propisima EU i pripremi zakona i do kraja 2024. će čak osam zakona sa evropske agende biti spremno za usvajanje u Narodnoj skupštini. Neki od njih su već prošli vladu i čekaju skupštinsku proceduru, poput Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, dok su drugi u finalnoj fazi i biće spremni do kraja godine - istakao je Vesić.
Zakoni koje će Srbija da usvoji kako bismo skoro potpuno u oblasti saobraćaja bili usklađeni sa EU su ⁠Zakon o izmenama i dopuna Zakona o putevima, o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, o uspostavljanju infrastrukture za alternativnim gorivima, zatim zakon o železnici, o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, o žičarama za transport lica i o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Na Nacionalnoj transportnoj strategiji se intenzivno radi a još u prošlogodišnjem izveštaju o napretku je istaknuto da je značajan impuls završetku ovog važnog posla dat posle 2022. godine.
- Nakon kašnjenja konzorcijuma konsultanata koji su pre nekoliko godina izabrani na tenderu a koji nisu uradili posao u ugovorenom roku, Ministarstvo je angažovalo domaći ekspertski tim koji će ovaj posao dovršiti u roku od četiri meseca, nakon čega očekujem usvajanje Nacionalne transportne strategije u prvom kvartalu 2025. godine - rekao je on.
Kao dobru vest je naveo to što je Evropska komisija prepoznala ambiciozne planove Srbije u povezivanju sa regionom na TEN-T mreži i završetak brze pruge do Subotice, radove na pruzi od Niša do Dimitrovgrada koji su počeli posle mnogo odlaganja zahvaljujući zajedničkoj komisiji koja prati sve evropske projekte a koja je formirana na početku njegovog ministarskog mandata i u čijem radu učestvuje i Delegacija EU u Srbiji.
Vesić je istakao da su najznačajniji saobraćajni projekti koje finansira EU izgradnja brze pruge od Beograda do Niša, rekonstrukcija i modernizacija pruge od Niša do Dimitrovgrada, modernizacija pruge Niš-Brestovac, izgradnja železničke obilaznice oko Niša, izgradnja intermodalnog terminala u Batajnici koji je u maju posetio komesar za proširenje Oliver Varheji.
Među tim projektima je i auto-put mira od Niša do Merdara, kao i rehabilitacija oko 1.000 km putne mreže državnih puteva, uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod Prahova i mnogi drugi projekti što EU čini najznačajnijim partnerom Srbije u oblasti saobraćajne infrastrukture.
Naglasio je da je cilj ministarstva na čijem je čelu nalazi potpuna usaglašenost u sektoru saobraćaja sa propisima EU jer se Srbija nalazi na važnim evropskim transportnim koridorima.
- U sprovođenju ovog cilja neće biti kompromisa jer to je interes Srbije da bude potpuno usaglašena sa EU u oblasti saobraćaja posebno posle nove Direktive za TENT - T kojom su utvrđeni evropski transportni koridori i za čiju modernizaciju i izgradnju su prvi put izjednačene zemlje članice EU sa evropskom zemljama koje još nisu članice u korišćenju evropskih fondova. EU za svoje transportne koridore planira da izdvoji 500 milijardi evra - rekao je Vesić.
Dodao je da Srbija ovu šansu mora da iskoristi i da se zato naporno radi u tom pravcu.