Radio uživo
Ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Tanja Miščević i šef Jedinice za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju EU Jirži Pleciti kopredsedavali su danas u Beogradu 10. godišnjim sastankom Odbora za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije.
U saopštenju Ministarstva za evropske integracije navodi se da je ovaj odbor najviše zajedničko administrativno i tehničko telo Evropske unije i Srbije, osnovano Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kako bi pratio njegovo sprovođenje, kao i pristupne pregovore naše države sa EU.
Sa srpske strane, učestvovali su predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije, nadležnih ministarstava i službi Vlade Srbije, nezavisnih i regulatornih tela, Narodne banke Srbije, kao i pravosudne vlasti - Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Na sastanku su razmotrene sve preporuke iz Izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu, kao i ono što je od tog izveštaja već urađeno na njihovom ispunjavanju.
Tema sastanka bila je i početak sprovođenja Reformske agende Republike Srbije, sveobuhvatnog dokumenta koji sadrži 98 reformskih koraka na koje se naša država obavezala kako bi dodatno ubrzala pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
Takođe, razgovaralo se o aktivnostima koje Vlada preduzima kako bi do 2026. godine ispunila sve postavljene kriterijume za članstvo u EU.
Konstatovano je i da je Evropska komisija i ove godine ponovila ocenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i da radi na otvaranju ostalih klastera, uz unapređenje vladavine prava i osnovih prava, kao i na normalizaciji odnosa sa Prištinom i jačanju regionalne saradnje.
Tom prilikom ukazano je na značaj daljeg usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Tema sastanka bio je i napredak u ostvarivanju ekonomskih kriterijuma i realizacija pretpristupnih fondova EU, odnosno IPA 3, preko kojih je Srbiji od 2014. do 2023. godine obezbeđeno četiri milijarde evra podrške Unije.
Tokom sastanka bilo je reči i o pripremama za korišćenje 1,6 milijardi evra koje su iz Plana rasta za Zapadni Balkan namenjene Srbiji, kao i o procesu ratifikacije dva sporazuma - o Finansijskom instrumentu i o zajmu iz Plana rasta.
