Radio uživo
Ne smiruje se situacija na levoj obali Dunava u kanalu Vizelj, gde je za samo tri dana otkriveno više od 30 mrtvih labudova.
Stručnjaci Veterinarsko specijalističkog instituta Kraljevo potvrdili su tvrdnje članova Udruženja građana „Eko-Pančevački rit" i stručnjaka Veterinarske uprave Beograd da je pronađene uginule labudove u kanalu Vizelj u Borči „pokosio" ptičji grip. Zbog toga je juče ovo područje oko kanala Vizelj u Borči Uprava veterine Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede proglasila zaraženom zonom na kojoj će se primenjivati određene mere zaštite.
Kako se navodi, iz kanala Vizelj do sada su izvučene 33 uginule ptice, a uginulo ih je ukupno pedesetak.
Avijarna influenca (AI), odnosno ptičji grip, veoma je zarazna bolest, izazvana virusima influence tipa A. Podtipovi H5, H7 i H9 virusa influence A redovno uzrokuju bolesti kod domaće živine, a podtipovi H5 i H7 su posebno patogeni za kokoške i ćurke.
Visoko patogeni sojevi virusa mogu naneti ogromne direktne i indirektne štete farmama živine, s obzirom na to da mortalitet može biti i blizu 100 odsto. Kod pojedinih podtipova visoko patogenih virusa avijarne influence zabeleženo je prenošenje i na druge vrste sisara, kao i na čoveka (H5N1). Stoga je najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama.
- Rezervoar i vektor virusa avijarne influence predstavljaju određene vrste migratornih divljih ptica (guske, patke, labudovi), čije je stanište u vezi uglavnom sa vodenim staništima (močvare, jezera, bare, reke). Neke od ovih vrsta ne pokazuju kliničke znakove bolesti. Migratorne ptice mogu preneti virus na ogromna rastojanja (pa i interkontinentalna) i tako vršiti značajan uticaj na biocenozu određenih regija. One mogu biti i izvor infekcija za neke autohtone vrste ptica stanarica, dvorišnu živinu, druge domaće životinje (svinje) i čoveka. Podtipovi H5, H7, i H9 virusa influence A redovno uzrokuju kliničku manifestaciju bolesti kod domaće živine - navodi se na sajtu Uprave vetrine Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Ova zarazna bolest domaće živine i divljih ptica je naročito eskalirala u poslednjih nekoliko godina, uzrokujući kako velike ekonomske štete na komercijalnim farmama domaće živine kao posledicu sprovođenja mera i postuka za sprečavanje širenja bolesti, njeno suzbijanje i iskorenjivanje, tako i velike gubitke usled posrednih restriktivnih mera u pogledu zabrane i ograničenja prometa živine i ptica, jaja, mesa i proizvoda od živine, koje se primenjuju na u slučaju pojave AI na pogođenom području.
S obzirom na to da je bolest široko raširena u Evropi i u regionu, Uprava za veterinu organizovala je praćenje kretanja i kontrolu divljih ptica i živine na području cele Srbije radi dijagnostike i sprečavanja širenja ove zarazne bolesti.
„Poslednji slučaj AI u Srbiji potvrđen je kod labudova. Analize sprovedene u VSI Kraljevo potvrdile su prisustvo avijarne influence kod 5 uginulih labudova koji su pronađeni na lokaciji Borča, Opština Palilula, u kanalu Vizelj, na levoj obali Dunava. Trenutno je aktivno samo jedno žarište na lokaciji kanal Vizelj – Borča, dok je ostalih 5 žarišta odjavljeno", navodi se u saopštenju Uprave za veterinu.
APEL onima koji drže živinu
Ova institucija u slučaju potvrde bolesti donosi rešenje kojim se proglašava zaraženo područje u poluprečniku od najmanje tri kilometara i ugroženo područje u poluprečniku od najmanje 10 kilometara od žarišta, kojim su propisane i naložene određene kontrolne mere. Na celokupnom zaraženom i ugroženom području vrši se popis, nadzor i kontrola zdravstvenog stanja živine na gazdinstvima, ali i divljih ptica na njihovim staništima.
U Upravi napominju da se visokopatogeni soj virusa H5N1 može preneti na ljude, stoga je najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama.
Zato upućuju apel: „Apeluje se na vlasnike i držaoce živine, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima kao osnovne preventivne mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave i širenja ove zarazne bolesti.
Mere prevencije
S tim u vezi bitno je sprovoditi mere prevencije:
Pranje ruku/dobra higijena
Lična zaštitna oprema/namenska odeća
Dezinfekciju vozila i opreme
Zatvaranje ptica i živine
Uklanjanje ostataka hrane koji mogu privlačiti divlje ptice
Ograničenje kretanja na gazdinstvo sa živinom i sa njega
Propisno uklanjanje leševa živine
Suzbijanje štetočina
Izbegavanje kretanja u staništima divljih ptica koje potencijalno mogu biti nosioci uzročnika bolesti kao i kontakta sa leševima uginulih divljih ptica
„U slučaju primećene promene zdravstvenog stanja kod živine ili ptica koje je praćeno povećanim uginućima, potrebno je obavestiti veterinara radi blagovremenog preduzimanja daljih neophodnih mera", zaključuju u saopštenju Uprave veterine.
