Poštovanje Briselskog sporazuma uslov očuvanja stabilnosti u regionu

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije Petar Petković poručio je da je na današnji dan 2013. godine potpisan Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, poznat i kao Briselski sporazum i punih 12 godina, tačno 4.383 dana, Priština odbija da taj sporazum sprovede.

- Evropska unija kao garant potpisanog nikako da se angažuje da Prištinu privoli na poštovanje preuzetih obaveza.

Zapravo velika odgovornost je na Briselu zbog toga što Zajednica srpskih opština do danas nije formirana.

Prvih šest tačaka Briselskog sporazuma se direktno i eksplicitno odnosi na obavezu Prištine da formira Zajednicu srpskih opština, čime je ona istaknuta kao težišni deo čitavog sporazuma i procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine i predstavlja osnov za održiv i bezbedan opstanak srpskog naroda na njihovim vekovnim ognjištima.

Umesto ZSO, mi se danas usled eskalatornih, protivpravnih, jednostranih i nasilnih poteza Prištine suočavamo sa talasom progona i iseljavanja Srba, a deo našeg naroda bio je primoran da napusti sever Kosova i Metohije u protekle dve godine usled terora Aljbina Kurtija.

Činjenica da do danas Priština nije omogućila formiranje Zajednice srpskih opština, te da su politički predstavnici privremenih institucija samouprave u više navrata otvoreno poručili da nisu zainteresovani za tu temu, odnosno da za njih Briselski sporazum nije više relevantan, svedoči da je proces normalizacije odnosa u dubokoj krizi.

Zato je vreme da Zajednica srpskih opština bude hitno formirana i u tom smislu Beograd zahteva da to suštinsko pitanje mora da ima prioritet nad svim drugim temama u dijalogu.

Beograd je, sa svoje strane, učinio sve na šta se obavezao Briselskim sporazumom, pa i više od toga, i do danas je dosledno na stanovištu da problemi u odnosima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, kao i izazovi na terenu, mogu biti rešavani isključivo dijalogom i uz spremnost na kompromis.

Priština je od dolaska struktura koje predvodi Aljbin Kurti na čelo privremenih institucija otvoreno i jasno odbacila dijalog kao sredstvo rešavanja problema, a prigrlila princip jednostranog delovanja sa ciljem drastične promene situacije na terenu.

Umesto normalizacije, krivicom Prištine, suočeni smo sa činjenicom da je Kosovo i Metohija postalo stalni izvor regionalne destabilizacije, a umesto Zajednice srpskih opština, kojom je trebalo da budu stvoreni čvrsti i pouzdani temelji za opstanak i garantovanje političkih i ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, na terenu imamo politiku obespravljivanja i progona srpskog naroda.

Politika koja počiva na premisi da ukoliko na Kosovu i Metohiji nema Srba nema ni potrebe za normalizacijom odnosa jeste u samoj svojoj suštini ideologija mržnje i ima potencijal da izazove novi talas nestabilnosti i sukoba u regionu.

Zato je važno da međunarodna zajednica, a pre svega EU, kao posredujući faktor u procesu normalizacije, preduzme odlučne korake kako bi se Priština sa puta jednostranih akcija i provokacija i suštinski vratila za pregovarački sto.

Ponavljamo još jednom da je dijalog, uz dosledno poštovanje slova i duha Briselskog sporazuma, uslov očuvanja stabilnosti u regionu, i Beograd će i u budućnosti biti spreman da na suštinski i konstruktivan način učestvuje u stvaranju zdravog političkog i ekonomskog okruženja za sve žitelje Zapadnog Balkana, istakao je Petković.