Radio uživo
Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da će našu zemlju na 60. međunarodnoj izložbi umetnosti Bijenala u Veneciji, koja će se održati od 20. aprila do 24. novembra 2024. godine, predstavljati projekat „Exposition Coloniale”, umetnika Aleksandra Denića i kustoskinje Ksenije Samardžije.
Predstavnik Srbije na Bijenalu umetnosti izabran je jednoglasno na konkursu koji su u ime Ministarstva kulture raspisali Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) i Fondacija MSUB.
Za komesara nastupa Republike Srbije na Bijenalu umetnosti u Veneciji 2024. godine imenovana je istoričarka umetnosti i direktorka MSUB Marijana Kolarić.
Cilj konkursa je bio izbor projekta koji će odgovoriti na zadatu temu Bijenala „Stranieri Ovunque – Stranci svuda”, umetničkog direktora Bijanala Adrijana Pedrose iz Brazila.
Na raspisani konkurs stiglo je 35 prijava, od kojih pet nije ispunilo proceduralne uslove. Pet projekata prošlo je u drugi stepen konkursa, a odlukom Stručnog saveta izabran je rad pod nazivom „Exposition Coloniale”.
Žiri konkursa činili su članovi Stručnog saveta za pripremu nastupa Republike Srbije na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji, sa predsednikom Radošem Antonijevićem, umetnikom i redovnim profesorom i dekanom Fakulteta likovne umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, na čelu.
U obrazloženju Stručnog saveta navodi se da je kao odgovor na temu Bijenala u Veneciji Aleksandar Denić ponudio prostornu instalaciju koja predstavlja segment imaginarnog globalnog sela, ili bolje reći univerzalnog svetskog predgrađa, bez njegovih žitelja, dok naslov „Exposition Coloniale” (Kolonijalna izložba) ukazuje na globalne strukture koje su sazdane na kolonijalnoj politici i aktuelizuje sam pojam geopolitike.
„Autor potcrtava neophodnost iskustva realiteta elemenata scene u veličini i u materijalu, dok svetlom koje izvire iz samih objekata gradi zagušenu atmosferu filmskog prizora.
Ovaj metod je nadograđen autorovom sposobnošću da u istu scenu utka složene, čak potpuno nespojive narative, koji u konačnom rezultiraju osećajem skoro nerukotvorene strukture, koja je samu sebe izatkala u složenim međuodnosima – što je samo utisak.
Istina je da se radi o veoma istančanoj metodi građenja prostora, njegove atmosfere i njegove ispunjenosti. Tom metodom pripovedanja, kroz naslojavanja narativa i traženja značenja u preplitanju mnoštva, bivamo uvučeni u suptilnu magiju Denićevog ambijenta”, navodi se u delu obrazloženja članova komisije.
