Kafana na Balkanu

Srpska spoljna politika sa svojim argumentima više liči na držanje nekakvog ugostiteljskog objekta kao poželjne poslovne lokacije za dogovore velkih kompanija i njihovih direktora. Govori se o tome kako je Srbija poželjna za susrete Zapada i Istoka, kog dela Istoka? Da smo prihvatljiva lokacija za razgovore. Sjajno! Ako je to jedina prednost naše politike nesvrstanosti to mu dođe kao lokalna gostionica koja trpi svakojake goste, i podjednako uvažava i one koji ostavljaju mnogo novca, i one koji lome inventar, i one koji bi se sakrili, ali i one koji bi se potukli sa drugim gostima. E ta krčma na putu je Srbija i njena spoljna politika. Više je nego jasno da nastupa vreme čišćenja terena. Poslovična tenzičnost unutar demokratskog globalnog bloka ne treba da zavara posmatrača. Američka administracija posle godina oklevanja rešila je da Srbiju oslobodi od malignog ruskog uticaja. Ovaj štetan uticaj je precizno locirala unutar ruskog energetskog monopola. Armija „zaštitnika“ srpskog nacionalnog interesa staje u srčanu odbranu ruskog na uštrb srpskog interesa. Ponavljaju kao papagaji da se tuđe ne može otimati. Ovo je totalno jedinstven slučaj da se od otimanja štite oni koji su oteli agresijom 18% ukrajinske teritorije. Tu nije kraj. Proruski propagandisti obnevideli od magnovenja realnosti iznose sve luđe teorije na malim ekranima. Jašu svoj poslednji krug, svesni da zadatke trovanja javnosti moraju izvršiti. Ruska agresija proizvodi veoma negativno dejstvo na srpsku međunarodnu poziciju u kontinuitetu. Naša postavka multivektorske politike je naprsla pre 3 godine i samo je pitanje vremena kada će ta pukotina poput trošne konstrukcije da izazove urušavanje. Nad horizontom se valja potpuno novi obrazac odnosa prema komunistima iz Pekinga. Panama je posle jednog leta državnog sekretara Marka Rubija napustila Put svile i rešila da se odrekne svoje multivektorske politike. Dobro znaju ovi bivši kolumbijci gde je isplativost, gde su interesi i ne žele da budu poligon u globalnom kafanskom obračunu. Nije pitanje plasmana otrcanih teza o tome kako velike sile imaju svoje interese već je suština u razumevanju procesa i postupanju u svom najboljem interesu. Neće Panama promeniti američke interese, kao što neće ni kineske. Ali može da bira šta joj se isplati. Iz svega navedenog Panama neće da balansira na sopstvenu štetu. Od velikog reseta u koji se naivno veruje neće biti ništa. Novi poredak je ili stvoren ili nije. Ne postoji stvaranje poretka. Od 2009.godine Rusija i Kina pričaju kako stvaraju novi poredak. Brazil i dalje nije deo inicijative Pojas i put, ali je deo BRIKS-a. Pametnom dovoljno. Kineska nelojalna konkurencija, veoma podmukla tržišna praksa je prekardašila sa obe strane Atlantika. Ka Zapadu se trči sa Kavkaza, Južne Azije i prašuma Amazonije. Političko-vojni interesi komunista iz Pekinga zadovoljavaće se skupom cenom. Ni Kinezi nisu više što su bili. Imaju najopasnijeg i najmoćnijeg lidera u svojoj istoriji. Donald Tramp neće imati obzira za ruske energetske interese, jer ih nije tolerisao ni u prošlom mandatu. Carine se odapinju kao iz dečije praćke, brzo, neodgovorno, i višesmerno. U takvom svetu uzburkanog mora mali čamac nema mnogo šansi da preživi usled velikih talasa koji će ga polupati o stranice gorostasa. Dugo smo pred vratima Evropske unije. Dobrim delom zbog sopstvene nesvrstanosti. Nije sramota menjati politiku radi nacionalnih interesa. Zastoj evropskih integracija i sankcije NIS-u su jasan pokazatelj da su promene neophodne. Šanse koje propuštamo u 21. veku odraziće se kao dugoročni zaostatak. Neće Srbiji biti bolje ako Zapad propadne, a propasti neće. Zapad je na geopolitičko smetlište ispratio Sovjetski Savez. Sav svoj ekonomski razvoj dugujemo otvaranju ka Zapadu. Ozbiljna količina reformi je uspešno sprovedena zahvaljujući evropskim integracijama Srbije. 

Danas je Srbija na raskrsnici. Da li će još jednom u istoriji iskoračiti hrabro napred ili će dozvoliti da je kafanska izmaglica obuzme. Poslednji događaji društvenih pobuna u Srbiji više su opomena nego pretnja. Potrebni su novi izvori nacionalnog optimizma koji neće počinjati i završavati spomenicima srednjevekovnih vladara, crkvenim lavrama i prevaziđenim nacionalnim zabludama. Ostaje nam da upalimo motore ka budućnosti u potpunosti relaksirani od balansiranja zbog koga smo pregoreli. Neće nove investicije pokucati na naša vrata zato što smo neutralni već zato što smo bezbedni i predvidljivi. U kafanama će usijane glave beskonačno rasplamsavati fantazije o Rusiji na Dunavu i novom svetu i kineskoj zajedničkoj budućnosti. Na sreću te priče sve manje zanimaju građane Srbije i od njih postaju veoma udaljene.