Radio uživo
Večeras će zvanično biti otvoren Međunarodni džez festival Nišvil, koji će trajati do 13. avgusta na više pozornica Niške tvrđave. U toku je i pozorišni festival Nišvil Jazz Theatre koji je otvoren 4. avgusta kao uvod u muzičku manifestaciju koja postoji gotovo tri decenije. Turisti uveliko pristižu, a smeštajni kapaciteti u Nišu skoro su popunjeni.
Posetioce ove godine očekuje više od 900 izvođača na 16 bina i gotovo 300 programa, od kojih su svi besplatni, izuzev koncerata na Glavnoj bini festivala.
Direktor Nišvila Ivan Blagojević kaže da su u toku završne pripreme i da su dolazak potvrdili svi najavljeni velikani džeza.
„Prve večeri nastupa Roberto Fonseka, veliko latino ime, a posle njega bend „Dubioza Kolektiv". Alma Mićić, posle dužeg vremena stiže sa svojim kolegom iz Nujorka Gregom Hačinsonom, ali i Teodosi Spasov sa svojim bendom i princeza fanka Ida Nilsen, koja je jedina dama u top deset najvećih basista današnjice", najavljuje Blagojević.
Gostovanje su potvrdili i Eurocubans, kao i britanski sastav Asian Dub Foundation. Festival u nedelju zatvaraju jedan od najboljih bubnjara na svetu Antonio Sančez i kontroverzni muzičar Triki.
29. izdanje Nišvila obeležiće i brojni noviteti, kaže Blagojević.
„Novina je Balkan Brass Stage na Letnjoj pozornici i na neki način smo ga uparili sa programom 'Prijatelji Šabana', kako bismo dobili jedan ozbiljan World Music Stage, koji je zanimljiv strancima. Naravno, besplatan je za sve posetioce", ističe naš sagovornik.
Kako se navodi, vraća se i književni program kod Hidrometeorološkog zavoda, gde će nastupati brojni književnici od dobitnika Ninovih nagrada do muzičara poput Kralja Čačka i Jelene Jovićević. Biće organizovan i prvi Street Workshop gde će i prolaznici moći da džeziraju, a vraćaju se i popularni programi poput Striporame, Museum Stage kod Muzeja, zatim Open Stage, koji je pandan glavnoj bini, Hiphop stage...
Slogan ovogodišnjeg festivala je "Čekajući nacionalni status"
Nišvil je, inače, deo Grupacije organizatora događaja koja je od republičke Vlade zatražila nacionalni status za najveće muzičke festivale, kao i formiranje Festivalskog centra Srbije, preko kojeg bi se ovakve manifestacije finansirale i unapređivale, u cilju razvoja kulturnog turizma.
Grupacija je predložila i smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dobit od 25 odsto stranim bendovima, a koji plaćaju organizatori njihovih gostovanja u Srbiji. U najbližem komšiluku, Mađarskoj ili Rumuniji, takav porez ne postoji, zbog čega velika muzička imena češće nastupaju tamo nego u Srbiji.
Blagojević, koji je predsednik Grupacije, kaže da je na prethodnom sastanku čelnika festivala sa Vladinim zvaničnicima, dogovorena izrada studije o ekonomskim efektima festivala, čiji su rezultati obećavajući.
„Nišvil, Exit, Guča i Beer Fest državi donose tri milijarde dinara, a ako bi država samo deset procenata toga vratila, zaradila bi još jednu milijardu", kaže Blagojević i dodaje da očekuje da će država odgovoriti na njihove zahteve u septembru ili oktobru, pošto se već tada planira budžet za narednu godinu.
„Nadamo se da će trideseti Nišvil imati predznak 'Festival od nacionalnog značaja'", kaže naš sagovornik.
