Ko je kriv?

Uspešni ljudi od neuspešnih se razlikuju po više osnova, a glavna karakteristika po kojoj se razlikuju jeste na koji način pristupaju izazovima i na koji način se odnose prema posledicama koje kasnije mogu da nastupe. Isto je i sa državama. Uspešni ljudi malo kukaju i mnogo rade. Neuspešni sede, cmizdre i uvek im je neko drugi kriv za sve, a najčešće šef na poslu, nastavnik u školi ga mrzi, žena ga vara, mama i tata ga ne vole kao što drugi vole svoju decu i uvek se traži uzrok problema izvan sebe i nikada nije problem u njima samima. Priznaćete da je neverovatno da je takvima uvek neko drugi kriv. Često se zapitam kako, bar jednom, takav profil ljudi ne kaže da je napravio neku grešku, da se  sapleo tamo gde drugi nije, da nije dovoljno učio i radio... Taj profil ličnosti, ali i društava, nikada ne ostvaruje svoje potencijale, već ih svojom strašnom nesposobnošću zatrpava u zaborav dok traži krivce za sve svoje promašaje. Pojedinac nekako i može da ispadne nesposoban jer onda on sam snosi posledice za svoje postupke ili sa njim i njegovi članovi porodice, ali kad društvo pokazuje znake ovakve nesposobnosti onda ceo narod to može da odvede u totalnu propast. 

Kako smo došli ovde, u ovu fazu, da nam Vulin kaže da ne volimo Srbiju ako ne podržavamo Putinov zločin nad Ukrajinom!? Ko je kriv? Kriv je Zapad od koga uzimamo pare i investicije prepodne, a popodne spremamo naslovne strane novina da opljujemo isti taj Zapad!? Kriv je Zapad koji nam daje kintu za brze pruge i gasnu diversifikaciju, i to stotine miliona evra, pa ga odmah u jutarnjem programu kunemo!? Ma, nama je dobro. Srećna jedna neizreciva, slika naše sreće je neopisiva... Putuj Evropo, nemoj čekati na nas. Ne gubi vreme sa nama, koji smo u tebi, ali bi da budemo van sebe i van tebe. Ne zanima nas ni to što nam je geografija, uz Svevišnjeg, namenila sudbinu da budemo tu gde smo. Nema boljeg mesta za život na planeti nego u EU i Americi, ali mi tražimo sreću negde na drgom mestu, a ne prihvatamo da ovo naše parče zemlje ne može da se otkine iz Evrope i premesti na neko drugo mesto. To znamo i onda nam često govore da ako ovde ne možemo da opstanemo, onda ćemo mi na Nebu da carujemo, jer smo Nebeski narod i Gospod voli i čuva Srbina svog. Ti koji nam to predlažu žestoko dobro žive ovaj zemaljski život, a nama smrtnicima nude nebeska pravila. Svoju decu školuju po prestižnim evropskim školama, a nama nude da budemo srećni i u zemunici. Račune i stanove imaju na Zapadu, ali nama nude guberniju i status sibirskih robova. I ko je kriv? Krivi smo mi! Krivi smo mi, jer može da se Vulin ili neki Vulin ispovraća po nama i nikom ništa! Što bi mi svoju sudbinu vezivali za bilo koga? Jel smo mi Srbi ili šta smo!? Jel mi imamo državu ili treba da budemo Rusija po svaku cenu!? Nisam za to da budemo bilo čija kolonija, ali ne mogu da prihvatim ni status ruske gubernije. Srbija je okružena zemljama EU. Haos je u državama Balkana koje nisu deo EU. I mi bi da takvi ostanemo. Ili ne mi, nego neki Vulini jer takav lik, iz nekada Mirinih skuta, ne može nigde, pa onda bi baš super bilo da i nas zatvore i da opet budu nekadašnja vremena u kojima je ovim prostorima vladalo ludilo. Ne mogu sa tim da se pomirim, a svestan sam da ljudi kao što sam ja u medijima ima sve manje i da nam tako bitno smajuju uticaj. Da li je za to kriva ambasada iz Delogradske ili neki drugi centar moći ne znam, ali slutim. Ono što znam jeste da ludilo ne traje večno i pitam se samo koliku će ovaj nesrećni narod cenu morati da plati za neke Vuline i slične likove. Govore nam da zbog mogućeg prijema tzv. Kosova ne treba više da letujemo nigde van Srbije, da se njima gadi Grčka, Crna Gora i sve ostale destinacije. Mogu oni na Maldive i Bali. Za njih nisu destinacije koje sam pomenuo, previše su jeftine i samo poslednje dve pomenute mogu da zadovolje njihove potrebe i nacionalna osećanja. Najbolje da ovaj narod živi u nekom podrumu, a da nam onda Vulin govori kako je sve izvan toga glupost i kako nam se i ne isplati da idem bilo gde i da će nas on čuvati da ne stradamo. Zamisli kako će on da se žrtvuje za nas. Verovatno isto kao što se silno žrtvovao i devedesetih godina sa Baba Julom i sličnim idiotima. 

Pred nama je period u kome ćemo morati da biramo šta ćemo i kuda ćemo. Pred nama su svet i Evropa ili Nebo. Ne znam šta će narod reći, ali znam da će moja deca u Evropu i svet, znam da će učiti škole i jezike i da put Neba ne želim nijednom detetu.