Radio uživo
U Francuskoj su organizovani novi protesti protiv planova predsednika države Emanuela Makrona da podigne starosnu granicu za penzionisanje sa 62 na 64 godine.
U štrajku, koji remeti rad škola, javnog prevoza i rafinerija nafte učestvuje osam velikih sindikata.
Protesti se održavaju širom Francuske, nakon što je u prvom talasu protesta na ulice izašlo više od milion ljudi.
Polovina nastavnika se pridružila štrajku, navode francuski mediji.
Kako se navodi, Makronova vlada nastavlja sa reformama starosne granice za penziju, ali se suočava sa istraživanjima javnog mnjenja koja pokazuju da se dve trećine birača protivi promenama.
Predložene promene će sledeće nedelje doći na dnevni red u parlamentu.
Bez većine u parlamentu, vlada će morati da se oslanja na podršku desničarskih republikanaca u istoj meri kao i na glasove vladajućih partija.
Žan-Lik Melanšon, lider krajnje levice, rekao je da se Francuska nalazi u kritičnom trenutku i da očekuje još više ljudi na ulicama u odnosu na prethodni protest 19. januara.
Očekuju se protesti u najmanje 200 gradova, a navodno je 11.000 policajaca raspoređeno da pokriva demonstracije.
Uoči glavnog protesta u Parizu, veliki odziv je zabeležen u Tuluzu, Marseju i Nici na jugu i Sen Nazeru i Nantu na zapadu.
Prema informacijama, došlo je do ozbiljnih poremećaja u saobraćaju. U Parizu rade samo dve linije metroa, a velike su gužve na stanicama lake železnice.
Francuski mediji navode da je sindikat CGT saopštio da je bar tri četvrtine radnika u velikoj rafineriji TotalEnergies izašlo na protest.
Najveća francuska elektroenergetska kompanija EDF saopštila je da je smanjen obim rada zbog štrajka radnika.
Jedan od većih sindikata prosvetnih radnika saopštio je da oko 55 odsto nastavnika srednjih škola učestvuje u protestu.
U znak podrške štrajkačima, učenici srednjih škola organizovali su proteste ispred nekih obrazovnih instutucija, a studenti su rekli da će zauzeti univerzitet Sciences Po u Parizu.
„Mnogi Francuzi smatraju da je sve teže raditi. Nije da ne žele da rade, već ne žele da rade u ovim uslovima“, rekao je politikolog Bruno Palije za BBC.
Vlada je nagovestila da bi mogla donekle da promeni detalje predloga zakona, ali da odustajanje od povećanja starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine nije opcija.
„Bilo koja vrsta reforme koja će od ljudi tražiti da rade duže biće nepopularna, ali mi smo izabrani na osnovu ove proneme“, rekao je Kristofer Vajsberg, poslanik partije predsednika Makrona.
Podsetimo, sa 62 godine, starosna granica za odlazak u penziju u Francuskoj je niža od većine drugih zemalja zapadne Evrope.
Italija i Nemačka su krenule ka podizanju zvanične starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina.
Starosna granica za penzionisanje u Španiji je 65 godina, a u Velikoj Britaniji 66.
Francuska vlada upozorila je da se penzioni sistem urušava, zato što se odnos između zaposlenih i penzionera drastično menja.
Ove reforme su neophodne jer Francuska ima strukturni deficit od oko 13 milijardi evra i povećanje starosne granice za penziju bi pomoglo povećanje stope zaposlenosti, rekao je ekonomista, profesor Filip Agion.
