Vernici danas obeležavaju VELIKI PETAK po Gregorijanskom kalendaru

Hrišćanski vernici koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru danas obeležavaju Veliki petak.

Dan kada je na krstu stradao Isus Hrist iz Nazareta, Bog i čovek, najtužniji je dan u hrišćanstvu.

Danas ga obeležavaju katolici, protestanti, anglikanci, pojedine pravoslavne crkve i neke manje crkve. Katolička crkva na Veliki petak posebno spominje umiruće, stare i bolesne.

Na Veliki petak vernici se prisećaju događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću, počevši od njegovog izvođenja pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do vikanja judejskog naroda: „Raspni Ga!", kao i nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade", umiranja, uklanjanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob i postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo.

Veliki petak je za katoličke vernike dan posta i nemrsa i jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog.

Održava se i posebna spomen-molitva – muke Gospodnje.

Veliki petak smatra se najtužnijim danom - orgulje ne sviraju, oltar je bez krsta, svećnjaka, cveća, a vernici se u crkvi okupljaju u tišini.

Ne zvone zvona, nema sviranja ni pevanja.