Srbija neće dozvoliti da se ikada više ponovi pogrom

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije Petar Petković izjavio je danas da je pogrom nad srpskim narodom koji su sproveli albanski ekstremisti 17. marta 2004. godine živa i nezaceljena rana na telu srpskog bića, i poručio da će Srbija učiniti sve da zaštiti svoj narod na Kosovu i Metohiji kako se takva tragedija nikada ne bi ponovila.

Petković je ukazao na to da su albanski ekstremisti tada krenuli da etnički očiste ceo prostor Kosova i Metohije od Srba i svega što je srpsko.

Više desetina hiljada albanskih ekstremista, prema izveštajima OEBS-a i Hjuman rajts voča, krenulo je na Srbe samo zbog toga što su imali drugačije ime i prezime i što su bili drugačije vere, naglasio je on.

Tokom trodnevnog nasilja, kako je podsetio, ubijeno je devetoro Srba, 4.000 Srba proterano je sa Kosova i Metohije, uništeno je više od 900 srpskih kuća, spaljeno 35 crkava i manastira, uništeno više od deset hiljada vrednih fresaka i etnički očišćeno devet sela i šest gradova, među kojima i Priština, u kojoj je nekada živelo 40.000 Srba.

Taj zločin, koji se desio u srcu Evrope na početku 21. veka, jeste pre svega velika mrlja na obrazu međunarodne zajednice, koja je u tom trenutku bila prisutna na prostoru Kosova i Metohije i brojala više desetina hiljada pripadnika, koji su, nažalost, nemo posmatrali divljanje albanskih hordi prema svemu što je srpsko, naveo je Petković.

Direktor Kancelarije je rekao da je pogrom nad Srbima ozbiljno pripreman i koordiniran, a da su nakon svih zločina koji su tada počinjeni nad Srbima, svi Albanci koji su u njima učestvovali oslobođeni krivične odgovornosti i da je tek nekolicina dobila simbolične kazne, a da suštinski niko nije odgovarao.

Niko nije odgovarao od nalogodavaca, a postoje jasne informacije, podaci, koje govore o tome kako su se organizovali albanski političari, kako su još od oktobra meseca prethodne 2003. godine intenzivno krenuli sa različitim sastancima, pripremajući sve napade i sve ono što je trebalo da usledi kako bi se proterao srpski narod – što su i učinili 17. marta 2004. godine.

Petković je istakao da je povod za zločine nad Srbima bilo nesrećno utapanje trojice dečaka u Ibru, i naglasio da su za taj događaj albanski mediji okrivili Srbe, što je kasnije UNMIK policija jasno demantovala i ukazala na to da Srbi sa tim nesrećnim slučajem nisu imali nikakve veze.

Međutim, kako je dodao, mašinerija je bila pokrenuta, plan je već odavno bio spreman i krenulo se u napad na Srbe, na srpske crkve, manastire, monahe, monahinje, srpske kuće, na naša vekovna ognjišta, na naše grobove sa namerom da se zatre srpsko ime i prezime na Kosovu i Metohiji.

Prema njegovim rečima, ta ideologija mržnje 2004. godine, nažalost, živa je i danas kroz politiku, pre svega Aljbina Kurtija, koji na sve načine pokušava ponovo da protera srpski narod i da ga zavije u crno.

On je istakao da eskalatorni potezi Prištine, uključujući poslednji koji se odnosi na ukidanje dinara i platnog prometa Srbije na prostoru Kosova i Metohije – koji zaustavlja plate, penzije, socijalna davanja i život Srba – nisu ništa drugo već nastavak iste zločinačke politike koja je vođena 2004. godine.

Sve ukazuje na to, kako je predočio, da ideologija zla i dalje živi, a da se kampanja laži prema Srbima i svemu što je srpsko i dalje nastavlja.

Država Srbija će učiniti apsolutno sve da zaštiti svoj narod na Kosovu i Metohiji. U dijalogu gradimo mir i dolazimo do rešenja, iako je to gotovo nemoguće s obzirom na to da prištinska strana sve odbija, podvukao je Petković.

On je poručio da Srbija neće dozvoliti da se više ikada ponovi 2004. godina, kada su Srbi ubijani i kada je hiljade srpskih porodica sa decom napustilo prostor Kosova i Metohije, tražeći spas u centralnoj Srbiji.

Borićemo se da sačuvamo mir, ali s druge strane nikada nećemo zaboraviti 17, 18. i 19. mart. Takođe, insistiraćemo na tome da licu pravde budu privedeni svi oni koji su odgovorni, ponovio je direktor Kancelarije.

Licu pravde, kako je rekao, treba da budu privedeni i nalogodavci i izvršioci ovog strašnog zločina koji se desio na početku 21. veka u srcu Evrope, pred očima međunarodne zajednice koja je nemo posmatrala stradanje srpskog naroda, koji je samo živeo na svojim vekovnim ognjištima.