Radio uživo
Da, s nostalgijom se sećamo svega,
pa i onog neizbežnog, ne tako dalekog, budućega:
Tako, svaki put kada iz pravne struke nešto nismo znali, kada nismo pravilno shvatali,
Sumnjali u zakone i ljude,
U navodne istine i opasne predrasude
Njegove smo knjige najradije iščitavali,
ili smo bez dvoumljenja odmah za rešenje zagonetke najpre baš njega usmeno pitali.
I redovno valjan, staložen, kristalno jasan, ozbiljan,
Ne retko (i) duhovni iako krajnje praktičan, pa i duhovit а teorijski potkovan,
odgovor njegov dobijali.
Činilo nam se - nijednom pogrešan!
Kada smo se gde da u ribolov prođemo dugo razmišljajući dvoumili,
Sa njim smo se radoznali konstatovali,
I tamo gde bi nas, posle kraćeg objašnjenja, on uputio,
Po pravilu smo, bogatim ulovom zadovoljni, zadivljuće dobro prolazili.
Takođe i drugu svekoliku, koliko mogao je, podršku nam je pružao
Da bismo rođendane i druge svečare lepo proslavili
Najboljeg kuvara nam u kuću dovodio,
Ili nam podesne restorane u kojima je ranije i sâm bio,
i najukusnija u njima jela sa gastronomskom strašću iskusnom, preporučivao,
Ali je, povučen i tajnovito sam (možda usamljen!?),
uz izvinjenje kratko, odbijao da u radosti nam se tamo pridruži,
Da bismo ga uz muziku proverenu bar malo od tuge i čamotinje u opuštenom ambijentu otrgli,
I prijateljski ga s razumevanjem prigrlili.
Opet, ako bismo se nešto oko kvarova naših automobila nervirali, mučili,
Njega smo zabrinuti/o zvali, pa i u stan mu bez najave odlazili,
(Da ne kažemo -upadali.)
Po njegovom savetu kod određenog majstora s toplom preporukom posle hodili.
Bili ljubazno dočekani, taj posao brzo i uspešno završili.
(A nismo za uslugu, zaslugom imena njegovog, mnogo ni plaćali.)
Dok bismo šah s nekim zaneseno igrali,
često smo se njegovim zanimljivim partijama, lucidnim idejama dubokim vodili,
Nadahnjivali,
Pa smo tada manje grešili, više samopouzdanja za tablom pred protivnikom zadobijali,
Katkad i objektivno od nas igrače jače ubedljivo, s ponosom pobeđivali,
time i sebe na trenutke nadmašivali.
A tek kad bi nas lični, porodični, naročito ljubavni problemi sustizali, spopadali,
Na njegovom smo ramenu nesebičnom dovoljno mesta bez izuzetka nalazili,
Bili svakad pažljivo saslušani, njegovu besedu pomno pratili,
blagotvorno je kao naforu polagano primali, upijali,
maltene gutali.
I rasterećeni a odlučni od njega se zahvalni lakim korakom svome domu vraćali.
(Dešavalо se i da smo u dokolici njegove male književne pokušaje poklonjene, sa blagim osmehom lako, pred počinak prelistavali.)
Ali danas, evo ni sada, kao ni jutros nismo verovali kada smo tu tragičnu vest čuli,
Zbunjeno je naglas ponavljali,
Zastali zatečeni, nemi, uplašeni, zgrčeni, poštovanjem i tugom kao hladnom kišom obilno zaliveni.
Dugo pokraj sive zlokobne reke tišinu muklu osluškivali,
Njegove mudre reči ili vragolaste šale sa setom u sebi spominjali,
U tmurno nebo suzno i tupo gledali.
Pritom na njemu čak ni crne oblake, slepi za sve, nismo videli,
nimalo opažali.
Tako smo satima na savskom keju zagrobno nepomično sedeli,
Docnije s bolom pognuti ustali umorni, na prečac izgledali ostareli,
Ka Bežanijskojoj crkvi se pešice usmerili,
Bezmalo do nje hromo dogegali,
nalik teško ranjenima krvavo jedva dopuzali,
S naklonom se u njoj, najzad prispevši, pomolili i drhtavim rukom titrave sveće za neku drugu večnost njemu zapalili,
za obožavana mora sreće koja smo uzalud čekali a da ih ni mi, pogotovu on, nismo (još) za života dosegli.
Onda smo, kao što red je starostavni,
u obližnju kao i mi što smo oronolu kafanu,
razočarani u sudbinu i božansku pravdu,
kao uboge se senke došunjali,
Do ponoći se za njegovu dušu i našu zajedničku prošlost rakijom barikiranom dobrano napili,
a da baš ništa - jer nismo ni mogli, ni hteli, premda običaj je - nismo pojeli.
Na kraju smo broj naše kuće tek iz trećeg puta pomućenog uma u tmini našli,
S naporom, kao tuđa, škripava vrata grozničavo otključali,
U mraku se jadni i skrhani, obučeni na krevet gladni, gadno stropoštali,
I zavaravajućim praznim "snom", kao izgubljeni, tobože oči brzo zatvorili,
Pa smo se tokom noći više puta prenuli, bolesnim znojem premreženi, obliveni,
preneraženi i očajni budili,
Neutešni, potreseni, poraženi,
S mišlju da prisustvom njegovim ubuduće, no ipak fizički jedino,
nevoljno zanavek ostali smo uskraćeni,
Osakaćeni.
