Radio uživo
Kako u svom tekstu objavljuje Sveoarheologiji.com na Rudniku je arheološkim istraživanjem manastirskog kompleksa Đurine ćelije, otkriven skelet izuzetno visoke žene za taj period.
Živela je u 17. veku, a veruje se da je patila od endokrinih poremećaja koji dovode do ubrzanog i visokog rasta i brojnih drugih bolesti.
Mogući slučaj gigantizma ili akromegalije, uključujući i progres drugih bolesti, je ženi, čiji je skelet pronađen, verovatno otežavao kretanje i disanje i obavljanje svih fizičkih aktivnosti, navodi arheolog Maja Miljević-Đajić.
U naučnom radu, koji je objavljen u časopisu Journal of bioanthroplogy, diskutuje se i o odnosu zajednice prema deformitetima tokom života i posle smrti.
Žena sahranjena na ovoj nekropoli imala je 35-40 godina i telesnu visinu od 186 cm. U poređenju sa telesnom visinom ljudi iz ovog perioda, skeletni ostaci pokazuju značajno odstupanje od proseka, a posebno kada su u pitanju žene koje su tom periodu bile visoke od 145-165 cm.
Šta su gigantizam i akromegalija?
Endokrini poremećaji koji utiču na rast i razvoj osobe veoma su retki u arheološkim i modernim populacijama.
Gigantizam je izuzetno redak poremećaj. Dokumentovano je oko 100 slučajeva mada je taj broj potcenjen. Akromegalija je češća u odnosu na gigantizam. Ljudi sa akromegalijom žive oko 50 godina. Najviši živi čovek Sultan Kosen, koji pati i od gigantizma i akromegalije, visok je 251 cm i ima 39 godina.
Osoba koja pati od gigantizma retko ili nikad ne doživi 25-30 godina zbog progresa drugih bolesti. Robert Vodlou je bio i ostaje najviši čovek na planeti sa neverovatnih 272 cm, a patio je od gigantizma i umro u 22 godini.
Pored toga što je žena džin sa Đurinih ćelija možda patila od endokrinog poremećaja imala je problem i sa bolestima zglobova. Bez obzira na svoje zdravstveno stanje bila je fizički aktivna do smrti. Teško je ili gotovo nemoguće utvrditi koliko je bola trpela tokom života, ali je sigurno imala teške periode.
- Ovaj slučaj je pokazao da, uprkos otežanoj patološkoj slici i nesporno drugačijem fizičkom izgledu i razvoju, nije bila odvojena i izolovana od drugih grobova, već je u pogrebnoj praksi imala isti tretman kao i svi pokojnici uključujući i sahranjivanje ispod nadgrobnog spomenika - istakla je autorka u radu.
Tokom arheoloških iskopavanja na lokalitetu Đurine ćelije (15-17. vek) otkriven je manastirski kompleks sa nekropolom. Severno od crkve sahranjivanje je obavljano ispod nadgrobnh ploča tokom 17. veka.
Žena sa visokom telesnom visinom bila je sahranjena ispod nadgrobne ploče, a sa njom su bili i skeletni ostaci muškarca. Njene kosti bile su u sekundarnom položaju, a kosti muškarca u primarnom položaju. Grobnica je bila otvarana pre arheoloških iskopavanja, moguće od strane pljačkaša grobova, a na ostatku nekropole su verovatno bili sahranjivani monasi.
Na Đurinim ćelijama, sistematska arheološka iskopavanja traju od 2013. godine.
