Obezbeđeno dovoljno rezervi energenata za predstojeću zimu

Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović izjavila je danas da će Srbija, potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa Mađarskom o izgradnji naftovoda, obezbediti novi pravac snabdevanja naftom i u isto vreme dodatno produbiti stratešku saradnju u oblasti energetike sa našim susedom.

Đedović je, gostujući na TV Hepi, objasnila da će naša zemlja izgradnjom novog naftovoda, kapaciteta 5,5 miliona tona godišnje, i povezujući se sa naftovodom „Družba“, obezbediti diverzifikaciju ruta snabdevanja.

Kada se naftovod izgradi, nećemo se oslanjati samo na JANAF, kroz Hrvatsku, već ćemo dobiti još jedan pravac snabdevanja, rekla je ministarka, istakavši da je uvek važno imati više partnera na koje možemo da se oslonimo, a da je Mađarska jedan od naših glavnih strateških partnera.

Prema njenim rečima, obezbeđeno je dovoljno rezervi prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata za predstojeću zimu, ali je cilj i dodatno proširenje skladišnih kapaciteta kako bi se smanjili rizici od poremećaja na tržištu.

U Mađarskoj smo dodatno uskladištili 220 miliona kubnih metara gasa, ukupno 560 miliona, što je dovoljno za približno 60 dana potrošnje u grejnoj sezoni, ukazala je ona.

Ministarka je, govoreći o rezervama nafte i naftnih derivata u vlasništvu države i naftnih kompanija, navela da ih ima za približno 90 dana.

Pored svega toga, moramo da imamo još više rezervi i da proširujemo skladišta u našoj zemlji, kako bismo bili samoodrživi i sigurniji, naglasila je Đedović.

Ona je podsetila na to da je nakon sednice Strateškog saveta za saradnju Srbije i Mađarske potpisan i Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća  „Srbijagasa“ i mađarskog „MVM“.

Đedović je ukazala na to da nije istina da mađarska kompanija ulaže kapital u novoformirano preduzeće, a da srpska strana daje imovinu, naglasivši da zajedno ulažemo osnovni kapital kako bismo osnovali novo preduzeće koje će raditi na snabdevanju gasom dela našeg tržišta.

Ministarka je objasnila da će se odluke donositi zajednički, istakavši da je namera da se unapredi snabdevanje gasom i da se postignu bolje cene za našu privredu i građane.

Naša privreda raste, kao i naše energetske potrebe, pa se postavlja pitanje koliko će nam energije biti potrebno 2030. godine i kada uopšte možemo da planiramo zatvaranje naših termoelektrana zbog procesa energetske tranzicije, rekla je ona.

Prema njenim rečima, planirane su investicije u OIE, kao i izgradnja novih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, šest solarnih elektrana kapaciteta do jedan gigavat i velikih vetroelektrana.

Đedović je, međutim, upozorila na to da je u našoj zemlji ugalj bazični energent i da se ne mogu gasiti termoelektrane dok ne budemo imali zamenu, dodavši da je zbog toga u planu rehabilitacija nekih termokapaciteta kako bi se ispoštovali ekološki standardi.

Ministarka je naglasila da je namera države da što većem broju građana olakša izmirivanje računa za električnu energiju, gas i grejanje i da je zato obezbedila tri puta više novca za energetski ugrožene kupce.

Ostvarivanjem statusa energetski ugroženih kupaca, kako je objasnila, građani mogu da dobiju popuste do 50 odsto na računima za električnu i toplotnu energiju ili gas.

Moramo zajedno sa lokalnim samoupravama da podstaknemo građane na to da nastave da se informišu i prijavljuju za dobijanje ovog statusa jer novca opredeljenog za te potrebe ima, naglasila Đedović i precizirala da se do sada prijavilo 72.500 domaćinstava.