Planiranje ključno za uspešnu energetsku tranziciju Srbije

Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović izjavila je danas, na otvaranju „Beogradskog energetskog foruma”, da naša zemlja ima ambicije da postane punopravna članica EU, što znači da pratimo viziju članica Unije da do 2050. godine dekarbonizujemo naš energetski sektor.

Đedović je istakla da Srbija ne može odjednom da zameni dve trećine električne energije koju dobija iz uglja drugim izvorima, jer će za to biti potrebne godine i velika sredstva, zbog čega je planiranje ključno za uspešnu energetsku tranziciju.

U skladu sa tom vizijom, kako je objasnila, planiraćemo razvoj našeg energetskog sektora, na čemu radimo kroz izradu nove strategije razvoja energetike do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine i integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu, za koji očekujemo da bude usvojen u toku godine.

Naši ciljevi biće ambiciozni, ali realni, kako bismo obezbedili sigurnost snabdevanja i da naš proces energetske tranzicije bude finansijski održiv i socijalno pravedan za rudarski sektor i sve zaposlene u njemu, poručila je ministarka.

Prema njenoj oceni, udeo od 45 odsto OIE je realan cilj kada je reč o učešću obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, dok bi kod finalne bruto potrošnje cilj trebalo da bude između 30 i 40 odsto, što zavisi od mnogo faktora i modela energetskog scenarija.

Očekujemo da Vlada vrlo brzo usvoji listu prioritetnih projekata koja obuhvata ceo energetski sektor, a prve indikacije su da je u narednim godinama potrebno uložiti više od 15 milijardi evra, od čega većinu u proizvodne kapacitete, a ostalo čine ulaganja u prenosnu mrežu i distributivni sistem, sektor nafte i gasa, precizirala je ona.

Takođe, kako je dodala, planirana su veća ulaganja u solarnu energiju iz proizvodnih kapaciteta u vlasništvu države, u izgradnju HE Bistrica, a biće razmotreno i da li ima tehničkih i ekonomskih uslova za gradnju HE Đerdap 3, jer bi jedna takva elektrana omogućila više energetske nezavisnosti građanima Srbije i više OIE na mreži.

Gradićemo i ulagaćemo i u solarnu elektranu Morava, vetroelektranu Kostolac, Vlasinske HE, kao i u revitalizaciju postojećih HE. Zato nam je potrebna snažna državna kompanija, povezivanje sa susedima, kao i udruživanje sa strateškim partnerima koji su najbolji u određenim oblastima i od kojih najviše možemo da naučimo, poručila je Đedović.

Ona je podsetila na to da naša zemlja u ovom trenutku nema pristup fondovima kojima EU podržava svoje članice u energetskoj tranziciji.

Međutim, kako je naglasila, imamo pristup određenim fondovima koje treba da koristimo još efikasnije, kao i značajnu podršku EU na ključnim projektima, kao što su izgradnja gasne interkonekcije Srbija–Bugarska i Transbalkanski koridor.

Ministarka je ukazala na to da su usvajanjem izmena zakona stvoreni uslovi za uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao i da će investitori imati neophodnu sigurnost i predvidljivost da planiraju svoje projekte, uz jasna pravila kada je reč o odgovornosti za balansiranje novih kapaciteta iz OIE, pre svega za komercijalne projekte.

Ona je dodala da posebno ohrabruje velika zainteresovanost za programe subvencija za povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i za dobijanje statusa kupaca-proizvođača.

Broj kupaca-proizvođača se u poslednjih šest meseci utrostručio i sada ih je više od 1.300, a ukupna snaga ovih elektrana iznosi približno 15,5 megavata, navela je Đedović.