Ostvaren značajan napredak na unapređenju položaja Roma u Srbiji

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov predstavio je juče na Petom ministarskom sastanku zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu rezultate procesa integracije Roma i Romkinja u Srbiji i naredne korake u tom pravcu.

Žigmanov je, učestvujući na ovom skupu u okviru Berlinskog procesa, govorio o primeni Deklaracije partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma u okviru procesa proširenja Evropske unije (Poznanjska deklaracija).

On je podsetio na to da je, prema ocenama međunarodnih organizacija i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, poslednjih godina učinjen značajan napredak na unapređenju položaja Roma i Romkinja u našoj zemlji, te da je, uprkos i dalje prisutnoj diskriminaciji, sve manja socijalna distanca između većinskog i manjinskog – romskog naroda.

Ministar je ukazao na to da su strateška dokumenta koja se odnose na inkluziju Roma i Romkinja, koje je usvojila Vlada, usklađena sa ciljevima Deklaracije partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma i Romkinja u okviru procesa proširenja Evropske unije i Strateškim okvirom Evropske unije za Rome.

Žigmanov je detaljno govorio o integraciji romske nacionalne zajednice u Srbiji u svim značajnim oblastima života – u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i stanovanju, zatim u pitanjima pribavljanja i izdavanja ličnih dokumenata, kao i o zaštiti od diskriminacije.

On je podsetio na to da su, u nedavno završenom šestom ciklusu praćenja Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, pozitivno ocenjeni napredak u obezbeđivanju bolje prisutnosti Roma u predškolskim ustanovama i školama, uvođenje Jedinstvenog obrazovnog broja za svakog učenika, podrška upisa u srednje škole putem posebnih mera i stipendija, te napredak u rešavanju problema nedostatka ličnih identifikacionih dokumenata za Rome.

Kao posebno značajno, ministar je istakao formiranje Nacionalne asocijacije pedagoških asistenata, čime je unapređeno njihovo angažovanje za podršku romskim učenicima.

On je podvukao da je tokom školske 2022/23. i 2023/24. godine angažovano 28 novih pedagoških asistenata za pružanje podrške deci i učenicima romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju.

Dakle, kako je predočio, ukupno u sistemu ima 272 pedagoška asistenta, 231 u osnovnim školama, devet u srednjim i 32 predškolskim ustanovama.

Prema njegovim rečima, sprovođenjem Akcionog plana uz Strategiju zapošljavanja, tokom 2023. godine dodeljene su subvencije za samozapošljavanje, a time je podržano 530 Roma (243 žene) u pokretanju sopstvenog posla.

Takođe, kako je precizirao, dodatno su 73 Roma (40 žena) podržana u pokretanju sopstvenog biznisa dodelom subvencije za samozapošljavanje iz budžeta jedinice lokalne samouprave i AP Vojvodine.

Broj korisnika mere podrške za pokretanje sopstvenog posla – subvencija za samozapošljavanje značajno je povećan – sa 197 u 2019. godini na 530 korisnika u 2024. godini, naveo je ministar.

Žigmanov je rekao da je Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2022–2030 naglašena važnost obezbeđivanja dostojanstvenog, priuštivog i desegregisanog stanovanja Roma, kroz legalizaciju objekata i unapređenje pristupa infrastrukturi na osnovu mapiranih potreba.

Ova oblast je, kako je naglasio, u velikoj meri podržana kroz IPA fondove. Između ostalog, u okviru IPA programa Socijalno stanovanje i aktivna inkluzija, u prethodne tri godine 177 romskih porodica u 17 lokalnih samouprava dobilo je podršku u stanovanju kroz rekonstrukciju objekata, izgradnju stambenih jedinica i/ili kupovinu domaćinstava.

Kada je u pitanju pribavljanje i izdavanja ličnih dokumenata, primenom Pravilnika o obrascu prijave boravka na adresi ustanove ili centra za socijalni rad, MUP je tokom 2023. godine utvrdio prebivalište za 413 lica, od kojih većina živi u neformalnim naseljima, nakon čega su pribavljena i lična dokumenta, preneo je ministar.

On je, govoreći o antidiskriminaciji, precizirao da je poverenica za zaštitu ravnopravnosti do sada dobila 428 pritužbi za diskriminaciju po osnovu nacionalne i etničke pripadnosti, među kojima je najveći broj pritužbi bio od strane romske nacionalne manjine (88 odsto) i iznosio je 377.

Prema njegovim rečima, državni organi u kontinuitetu organizuju informativne sastanke u romskim lokalnim zajednicama radi upućivanja na postojeće mehanizme zaštite od diskriminacije.

Sastanku u Berlinu prisustvovala je i ambasadorka Srbije u Nemačkoj Snežana Janković, navodi se u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.