Ljudi se lakše naviknu na vrućinu nego na istinu, valjda zbog toga što su vrućine učestalija pojava.
Svedoci smo vremena u kome se klima mnogo brže menja na planeti nego u društvu ili što bi neki rekli na pameti. Vreme odmora nije donelo dane uživanja u dokolici, svet je uzburkaniji od mora, a talasi slika stradanja i užasa zapljusnuli su i u zapećak gurnuli talase kojima se radni ljudi nadaju cele godine. U tom vrtlogu vremena nema mesta, niti rajske bašte u kojoj bi utočište našli oni koje ništa ne zanima jer je svet sistem spojenih sudova. Kao što je pustinjski pesak isprljao vaša kola, tako su neki istočni vetrovi isprljali geografske atlase i karte, istorijske čitanke i ekrane televizora i pametnih uređaja.
Svakodnevno sa malih ekrana neki nas ljudi ubeđuju da mi nismo u Evropi, da je naša sreća u društvu sejača nesreće i da je novi svetski poredak na vidiku te nas neće obići kao onda devedesetih.
Sloboda je uzjahala rakete, novi car medveda, a mi samo treba da jašemo vreme. Vreme nismo zaradili, zato ga malo cenimo i olako trošimo, a jedini je neobnovljiv izvor u našim životima. Najbolji među nama to znaju i odlaze poput vremena, zauvek. Znaju li to oni sa malih ekrana? Znaju, ali oni ne traće svoje vreme već ga skupo prodaju, traće naše.
Kako razlikovati laž i istinu, nameće se pitanje. Lično koristim dva metoda, metod buke i logiku. Laž je uvek glasnija i to je lako ustanoviti. Logika traži malo muke, pamćenje i upoređivanje je neophodno. Zanimljiv je primer, danas veoma aktuelne teme, eksploatacije litijuma. Ajmo od metoda buke, svi urlaju, a niko ništa ne zna, nema studija, reči stručnjaka, swot analize… Metod logike je tek zanimljiv, najveći zagovornici Srbije na istoku kao primer kvaliteta uzimaju zemlje zapada bez obzira da li su za ili protiv rudarenja. Da smo članica EU ovo ne bi bila tema, standardi kvaliteta, institucije od poverenja i vlasnici kapitala bili bi nosioci priče. Kod nas to čine eksperti opšte prakse, političari u pokušaju i ekološka udruženja na čijem su čelu neki koji su mnogo stručniji za litrijum. Kao stariji i opasniji primer obmane je izveštavanje o ratu.
Nebeski, najpametniji i najstariji narod je neko ubedio da Rusija u samoodbrani ubija Ukrajince u Ukrajini i vrši denacifikaciju škola, vrtića i civilne infrastrukture. Ubeđeni smo da se ceo zapad urotio da uništi onu državu koju je uništenu podigao i da je ovo borba protiv pravoslavlja jer sprečava pravoslavnu silu da brzo završi agresiju na pravoslavnu komšinicu.
Kako sada da znate da ja nisam propagandista i lažov? Možda rezultati ruskih izbora u Beogradu mogu da vam ponude odgovor, car je na 3%. Lako je voleti ono što u srcu i glavi idealizuješ, a ne poznaješ. Kada upoznaš poput ovih birača, onda se pitaš otkud i taj cenzus. I dok ovde možeš da prozivaš vlast, blokiraš put, imaš mišljenje o svemu, sanjaš li život u kome je ovo povod za letenje bez padobrana, ispijanje čaja do kraja ili robijanje u uslovima teškim i za pacove.
Mi istorijski, geografski, kulturološki, ekonomski i bezbednosno pripadamo Evropi sa svim njenim manama i vrlinama, pravdama i nepravdama. Punopravno članstvo mora biti naš cilj, putovanje je samo proces u kome treba progutati mnogo žaba, pokupiti para i uvesti promena u načinu funkcionisanja i razmišljanja.
Mnogo je lakše gutati vodku, ali to pijančenje nije patriotizam. Vrlo brzo prestaje da biva i hedonizam jer ne valja na prazan stomak.