Kome smetaju srpsko-američki odnosi?

Svet je pun žarišta. Kuva se ponovo na Nagorno-Karabahu, ruski rat besni u Ukrajini, državni udari po Africi. Pojedini konflikti imaju perspektivu razrešenja dok velikoj većini se ne nazire kraj. Razrešenje konflikata u Siriji i Jermeniji do današnjeg dana je preuzela Rusija, umesto okončanja sukoba imamo produžene konflikte, vrele okršaje i neizvesnost. Jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da uzdanje u ruske bezbednosne garancije predstavlja stratešku grešku. Podsetimo da Rusija ima vojnu bazu u jermenskom gradu Gjumriju. Da li je ova činjenica odvratila Azerbejdžan od napada na jermensku provinciju Sjunik, nije!

U čuvene „azijske tigrove“ spadaju Tajvan, Singapur, Južna Koreja i Hong Kong (do gubitka autonomije). Pored navedenih potrebno je obratiti pažnju na Japan, Filipine i Vijetnam. Svim ovim državama je zajedničko da imaju sveobuhvatno strateško partnerstvo sa SAD. Sve uspešne evropske države koje odlikuje visok standard građana, stepen ljudskih prava, bezbednost i ekonomski rast imaju zajedničko da su američki saveznik. Poljska je deset puta bogatija u odnosu na 1997. godinu. Poljska je pouzdani američki saveznik, članica NATO-a i EU. Postoje ekonomski uspešne države koje se ne mogu pohvaliti kvalitetom života i ljudskim pravima. Dobar primer za to je NR Kina druga svetska ekonomija ali prosečan Poljak pa i Srbin daleko su bogatiji od prosečnog Kineza. Životne šanse jednog Srbina daleko su veće od jednog Kineza. Imamo države koje se hvale tenkovima i raketama dok istovremeno predstavljaju primer svetskog otpadnika poput Rusije i Irana. Psihodeliju u Severnoj Koreji suvišno je elaborirati.

Srbija je uvek pobeđivala sa Amerikom kao svojim saveznikom. Tokom Prvog svetskog rata američki predsednik Vilson, bivši predsednik Ruzvelt i pojedinci poput Frotingema i Rokfelera snažno su zagovarali podršku i pomoć Srbiji. Vilsonovim planom za mir u 14 tačaka Srbija dobija izlaz na more i prisajedinjenje Vojvodine. Tehnološki transfer tokom Hladnog rata direktno je zavisio od odnosa sa SAD. Sama bezbednost Jugoslavije garantovana je od strane SAD, kada se nad našom zemljom nadvila sovjetska pretnja. Prvi put kada su se Rusi graničili sa Srbijom planirali su njenu okupaciju.

Danas kada se geostrategija ne određuje samo bunkerima i tenkovima imamo istorijsku šansu da postanemo pravi i potpuni američki saveznici. 21. Vek je doba pravilne orijentacije. Nikakva rđava iskustva iz devedesetih godina ne smeju biti osnov uspostavljanja sadašnjih odnosa.

Zadnje je vreme da mlada srpska demokratija napusti diplomatsku zaostavštinu komunističke prošlosti, odveže svoje ruke i noge, napusti ideje nesvrstanosti i hitno se priključi zajednici najuspešnijih država.

Neutralnost predstavlja određenu nužnost u slučaju objektivne bezbednosne datosti, najčešće je korišćena kao rešenje za mirnu koegzistenciju u graničnim platoima koji se nalaze u opasnosti od konflikta velikih sila. Srbija nije više granična zemlja, neutralnost nema faktičku važnost. Srbija u političkom smislu nije neutralna država dokle god je na evropskom putu dok je politika nesvrstavanja u vojne saveze manje od neutralnosti. Datost  balansirane spoljnopolitičke neutralnosti predstavlja više vid ustupka prema Rusiji umesto realnu potrebu Srbije. Rusko veto nikada neće biti iskorišćeno. Kosovsko „rusko veto“ ima funkciju održavanja tenzija i nije deo rešenja dugoročnih potreba Srbije.

Srpsko-američki odnosi nalaze se u fazi pozitivnog razvoja. Nerešen status Kosova nije uticao na zahlađenje političkih odnosa. Jednostrane postupke Prištine osudili su državni sekretar Blinken i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. Osnov srpsko-američkih odnosa predstavlja tehnološki most za modernizaciju Srbije. Većinu digitalnih usluga Srbija izvozi u SAD. Potencijal za saradnju u energetskom sektoru još uvek nije dovoljno iskoršćen. Sveobuhvatno strateško partnerstvo Srbije i Amerike omogućilo bi nam geopolitički opstanak, eliminisanje regionalnih bezbednosnih dilema kao i nabavku najsavremenijeg naoružanja i vojne opreme. 

Strateško partnerstvo sa Amerikom ima svoju „cenu“.  Ta „cena“ ogleda se u jasnom distanciranju od otpadničkih režima poput onog u Moskvi. Teza o ruskoj podršci po pitanju Kosova više nije održiva. Sama međunarodna pozicija Rusije veoma je loša, a u budućnosti će biti još gora. Kosovsko pitanje kao održivo može biti rešeno samo u koordiniaciji sa Amerikom i kroz nadnacionalne integracije Srbije. 

Kome smetaju srpsko-američki odnosi? Svima onima koji ne žele da prihvate realnost i politiku realnog života. Za razliku od mnogih moćnih država Amerika je preživela test vremena. Najveći broj formalnih savezništava poseduju Sjedinjene Američke Države, a savezništvo je jedino merilo snage države. 

Nakon posete Generala Nacionalne garde Ohaja Harisa na delu je snažna anti-američka kampanja na pro-ruskim informacionim glasilima. Izostaje i elementarna sofisticiranost, armija botova, ekstremista i trolova plasira istovetne poruke, koje su očigledno date iz istog ruskog propagandnog centra. Što je više Amerike to je manje Ruske mitomanije. 150 godina Rusija nas drži pod svojim sankcijama, vreme je za novi list.