Palestinizacija

Pouke zamrznutih konfliakta odjekuju poput crkvenih zvona. Nagorno-Karabah je rezultovao progonom stotinu hiljada Jermena, Azerbejdzan je dobio teritoriju etničkim čišćenjem. Čemu će služiti Nagorno-Karabah Azerbejdzanu? Apsolutno jalova teritorija natopljena tuđom krvlju, kulturna baština hiljadama godina duge jermenske kulture verovatno će biti uništena. Da li će neko sa radošću tu da se naseli, naravno da neće. Nagorno-karabah će u pravom smislu te reči ostati crno brdo. Pogrešan izbor strateškog parntera u vidu Rusije rezultovao je katastrofom. Zamrznut konflikt je Rusiji poslužio da održi vojno prisustvo na južnom Kavkazu. Danas na štetu Jermena prisustvujemo gubitku ruskog uticaja. Nije ni velika šteta jer nikakve koristi od ruskog prisustva nije ni bilo. Izgubljeno je 30 godina i na hiljade života da bi Rusija sedela na granicama ruske imperije. 

Još jedan zamrnut konflikt predstavlja izraelsko-palestinski odnos. Za 70 godina nije došlo do političkog rešenja. Strana koja je verovala da ima „brata“, u vidu arapskih država, danas je gubitnik koji je ostavljen sam sa imidžom teroriste. Strana, Izrael, koja je odabrala da ima strateškog partnera, a ne "brata" danas je vodeća svetska država. Za tih 70 godina Izrael je postao moćna vojna, tehnološka i ekonomska država, istovremeno Palestinci su izgubili generacije. Odrastanje u konstantnom konfliktu, ignorisanje činjenica, opijenost ekstremnim sadržajem nisu Palestinu približili državotvornosti. To što su palestinske vođe od muftije Huseinija, njegovog rođaka Jasera Arafata širile anti-semitski otrov nije doprinelo jačanju položaja Palestinaca. To što su se kunuli u nacizam i proleterijat nije im stvorilo državu, samo su izgubili vreme. Umesto da Gaza bude razvijena obalska teritorija u koju ulažu bogate arapske zemlje, ona je postala teroristička jazbina iz koje dolazi samo smrt.

Lako je zaključiti da ignorisanje činjenica i teranje inata ne dovodi do ispunjenja nerealnih ciljeva. To što Talibani ignorišu civilizaciju ne znači da ta civilizacija ne postoji. Naprotiv, sve protiv čega seju mržnju napreduje i razvija se. Ista je stvar i sa Iranom. Mule iz Teherana mogu odapinjati otrovne strelice, vređati evropski način života, ali nisu u stanju da ponude Irancima ni za pola kvalitetan život kakav je u Evropi.

Odmetnik iz Venecuele Madura kao da je slušao angažovane "eksperte" iz Srbije kada je organizovao referendum za pripajanje gvajanske provinicije Eskibo. Moguće da je poverovao da novo vreme dolazi, a Rusija na Dunav izlazi. 

Srpski nacionalisti istovremeno žive svoje nove vlažne snove. Misle oni da će ruski zločinački postupci otvoriti prilike za njihov revizionizam. Sreća pa od tih njihovih zamisli neće biti ništa. A kada bi se čak ostvarile najcrnje prognoze oni ne bi bili ništa drugo do kolaboracionisti jedne anti-čovečne sile kakvu predstavlja Rusija.  Obećava nam se raspad NATO-a , ignorišu se činjenice da je EU najbolja postojeća opcija. Sve deluje slično sa onim Palestincima koji su izgubili 70 godina u besmislicama, ili onim izdajnicima koji su Jermeniju gurnuli u ruske ruke da bi izgubili 30 godina i sve sa tim. 

Ignorisanje činjenica neće promeniti činjenice. Svako obećanje ima svoje pozadinske namere. Rusija vešto skriva istinu od svih nas. U ruskim zamislima Srbima je namenjena uloga otpadnika i "palestinaca" koji treba za ruski interes da upropaste sopstvenu budućnost. Važno je da znamo kakva nam je uloga namenjena u ruskoj strateškoj viziji. Ta uloga je crna i sumorna. Uz nju idu izolacija, konflikti i propuštanje šansi za bolji život. Ne treba očekivati od Rusa da će nam doneti bogatstvo i mir, znamo kako je prošla Kuba, vidimo kako je prošla Jermenija, a vidimo i kako prolazi Ukrajina koju su zvali "bratskom".