Zaokolni put

Nema ničeg lošeg i opasnog u postojanju Evropske unije. Da li smo ikada čuli ratnohuškačku retoriku iz Brisela? Da li se iz „dva“ Brisela uzvikuje da treba uništiti komunističku državu i Rusiju? Naprotiv, sa ove druge dve suprotne strane svakog dana uviđamo podrivačke aktivnosti, najgoru propagandu i tajne akcije sa ciljem slabljenja jednog sistema slobde koji nikome nije pretnja. Samo postojanje otpadničkih i opasnih entieta na periferiji evro-atlantskog prostora je dokaz koliko EU i NATO „kasno pale“. Da se radi o agresivnim organizacijama ne bi smo mi dočekali potpunu agresiju na Ukrajinu.

Istovremeno na samu pomisao evropskih integracija Ukrajine,  Rusija je upalila tenkove i započela krvoproliće koje još uvek traje. Ponašanje Rusije, teško mi da pišem Federacije, svoje korene ima u nasilnoj imperijalnoj kulturnoj postavci. Ne postoji ni jedan ruski sused koji bar jednom nije bio napadnut od strane Federacije smrti. Po završetku Drugog svetskog rata hteli su i Srbiju da okupiraju, sam Bog i Amerikanci su nas spasili. Prema istorijskim podacima oko 7000 graničara je ubijeno u okršajima sa Rusima nakon Drugog svetskog rata. Igara sa isporukom hrane se takođe treba podsetiti. Ili ste ruski podanici ili ste im neprijatelji, oni braću i partnere nemaju. Ruski vazali nemaju pravo na sopstvenu spoljnu politiku, dok solidarnost saveznika predstavljaju kao slabost. 

Kakve veze ima postojanje NATO i EU sa tim što građani Rusije žive na nivou trećeg sveta, opkoljeni unutrašnjim nasiljem, korupcijom i siromaštvom. Gde je tu krivica NATO-a što pola Rusije nema kanalizaciju, puteve i gas? Isto se pitanje može postaviti i u kontekstu Tajvana. Kakve veze ima 23 miliona građana Republike Kine sa činjenicom da 900.000.000 građana NR Kine živi na nivou od 300 dolara mesečno? Kako je 23 miliona kineza na ostrvu pretnja za milijardu i 300 miliona kineza na kopnu?

Jadikovke o nepravednom sistemu su sve glasnije upravo od onih koji su najviše profitirali. Da li je NR Kina osnivač Ujedinjenih Nacija, Svetske trgovinske organizacije ili bilo koje međunarodne organizacije zaslužne za njen uspeh? Kinesko „ekonomsko čudo“ je posledica sveta zasnovanog na pravilima i slobodnom tržištu. NR Kina nikada ne bi bila druga svetska ekonomija da nije bilo sistema koji je izgradila Amerika. Slobodno tržište je ipak Zapadna, a ne sovjetska tekovina. Pravila na kojima se zasniva sadašnjica stvorena su na Zapadu, a ne na Istoku. 

Teza da treba uništiti postojeće i napraviti nešto novo je „divna ideja“ koja će povoljno uticati na bezbednost svih. Rusija, teško mi da pišem SSSR, je imala svoj sistem izolovan od svih sa kojim je propala iznutra. Rusija više nije ni u prvih deset ekonomija sveta. Zaista je efikasan taj paralelni briksovski sistem. Što pre Kina odbaci pravila pre će završiti u unutrašnjem kolapsu, a za tim će ostati gomila ruševina koje polako već jede korov na Putu bez svile. Usled narušavanja elementarnih tržišnih postualata došlo je do haosa na unutrašnjem kineskom tržištu nekretnina. Teza da će propali projekat Puta svile biti isplativ više nije održiva. Ovaj projekat je opasnost i za jedinog profitera na njemu- NR Kinu. Ni Pekingu se više ne isplati ova ideja.

Srpski put ka uspehu ne vodi zaokolnim koridorima međunarodne periferije. Naša država ima istorijsku šansu da uradi nešto korisno za sebe i svoje građane. Svaka kalkulacija sa obavezama na putu za EU je račun bez krčmara. Nećemo mi promeniti EU, a ni pravila, to nisu uspeli ni Kina ni Rusija. Srbija treba da požuri ka Briselu dok postoji geopolitički trenutak. Sve ostale alternative od nesvrstanih, globalnog Juga i propalog Istoka dovešće do zaokolnog puta, ali oko Srbije. U ovom trenutku na sceni je nekoliko Centralno-evropskih inciijativa, jedna od njih je Inicijativa Tri mora, a čiji Srbija nije član. Kroz ovu inicijativu gradi se infrastruktura, povezuju se države, Moldavija se oslobađa ruskog gasa, gradi se auto-put od Turske do Mađarske uz srpsku granicu. Ova izgradnja je posebno opasna, budemo li dozlogrdili EU, umoriće se od nas, ogradiće nas, dovućiće oružje na rubne tačke i više im nećemo biti zanimljivi, a ni opasni. U tom trenutku na scenu će stupiti Kina i za male novce će pokupiti naše resurse, tehnološki ćemo zaostajati i propadati. 

Ne može Kosovo da iznuđuje naše poteze! Dovoljno je setiti se perioda od 2000-2012, Albanija i Hrvatska u NATO, Srbija po strani, Hrvatska u EU, Srbija još pred vratima. Mi trčimo pravolinjsku trku i naši potezi ne utiču na druge učesnike. Ili stižemo do cilja i uzimamo nagradu, ili neko drugi uzima nagradu.

Srbija nema zaokolne puteve, naročito ne one izvan Evrope, naš put pun svetla i bez rupa je onaj koji vodi u EU. Danas u EU, sutra u NATO. U drugačijem scenariju geopolitički ćemo zalutati i ući u „mrtve vode“ gde nema ni svetla, ni partnera, ni prijatelja u tim vodama caruje neizvesnost i siromaštvo. Ne smemo da zalutamo, da se izgubimo. Zaokolni putevi treba da ostanu iza nas, bilo ih je i previše.