Priče o nebeskoj Srbiji

Narativ, imenica od naracije, odnosno priče oblikuje naš odnos prema stvarnosti. Naša percepcija i naklonost zavise od narativa. Ono što nas deli u pogledu toga kom ćemo se narativu prikloniti zavisi od mnogo faktora. Jedan od faktora je naš obrazac mišljenja. Te imamo mišljenje kao znanje i mišljenje kao mnenje. Mišljenje kao znanje posledica je poznavanja određene oblasti bila to istorija, geografija, fizika, medicina, bezbednosti i slično. Dok je mišljenje kao mnenje lišeno naučnih temelja i često je plod propagandnih akcija, ličnih iskustava i “većinskog” uverenja. Često je naše mišljenje plod kolektivnih uverenja. A skloniji smo da poverenje poklonimo onim informacijama prema kojima smo od ranije formirali svoje mišljenje. Takva pojava naziva se pristrasnost potvrđivanja. Da ne bih teoretisao na dalje pozabaviću se očiglednim primerima i posledicama.

Jedan od onih pogubnih narativa je teza o zlom i pakosnom Zapadu koji “vreba” vaskoliko srpstvo iza ugla. Kao da niko drugi nije imao ranije sukobe i ratove. Ali smo mi Srbi izabrali da su naši ratovi i sukobi oni večni sukobi dobra i zla. Nismo mi to sami zaključili. Pomogli su nam oni kojima je cilj da budemo u večnom sukobu sa Zapadom. I sami procureli mejlovi zlotvora Aleksandra Dugina upućuju da on ozbiljno računa na kolektivne zablude Srba. Ali ne na nivou narativa već u funkciji izgibenije Srba. I to ni manje ni više nego u sukobu sa Zapadom od koga većina Srba živi i radi, kome većina prodaje svoje proizvode i usluge, i čija darežljivost kroz donacije se može videti u svakoj bolnici u Srbiji. Tu nije kraj. Slušamo mi dugo još jedan lažni narativ o propasti Amerike i Zapada. I tako 30 godina slušamo raznorazne teorije i sa njima povezane izgovore.

Slušali smo, a neki i poverovali, da će se Evropa “zamrznuti” bez gasa iz Rusije. Pa se to nije dogodilo. Slušali smo, a neki su i poverovali, da je NR Kina pobedila koronu marta 2020. godine. Ni to se nije dogodilo, naprotiv u Kini se mrtvačnice pune leševima 2023. godine. Ima tu još lažnih narativa na pretek. Većina njih su posledica ranije formiranih mišljenja a ne znanja. Naravno i ranije formirane, organizovane i dosledne propagande. Takva bestijalna propaganda obrazovala je čitave tamne vilajete. 

U trenutku kada se lomi sudbina Srbije. U ozbiljnom državnom trenutku kada je pitanje izbora između Srbije i nebeske Srbije opet se suočavamo sa lažnim narativima. Ovu Srbiju izmučenu ratovima, sukobom sa celim svetom, pod sankcijama, izolacijom i smrti svi smo imali priliku da vidimo. Danas možemo da vidimo Srbiju koja je lider regiona po svim ekonomskim parametrima. Mislim da nam je lako da napravimo izbor kakvu Srbiju želimo.

I baš kad treba napraviti izbor pojave se saputnici lažnog narativa da nam saopšte da današnja Srbija treba da završi u prahu i pepelu a radi neke “nebeske Srbije” koju niko nije video. Žele da nam objasne da moramo biti dosledni u pogrešnim odlukama. Po cenu takvog stava spremni su na žrtve, ali ne svoje već tuđe. Kandiduju nerealne politike, zasnovane na priči odnosno naraciji. Toliko su se uzneli sa tezama i rešenjima od kojih ni jedno nije realno. Naravno reč je o Kosovu i francusko-nemačkom planu. O istom onom Kosovu koje je izgubljeno u nerealnom ratu sa civilizovanim svetom. Najgore dane naše istorije oni predstavljaju za pobede. Ali za one sakate, mrtve i proterene nije ih briga.

Kada pričaju o “reintegraciji” Kosova, ne pričaju kako će to da izvedu. Zatim, kažu kako o statusu Kosova treba razgovarati u Ujedinjenim Nacijama, i opet ne kažu kakva svrha od takvog poteza. Šta nama može doneti debata u Ujedinjenim Nacijama. Apsolutno ništa. Ali Rusiji i Kini daće priliku da o srpskom računu ukrštaju koplja sa Zapadom. Nama ne trebaju debate i govorancije. Srbiji trebaju održiva rešenja, budućnost i potpune evroatlantske integracije. Nama ne treba nebeska Srbija već ovo- zemaljska sa školama, bolnicama i putevima. Potrebna nam je Srbija koja stoji čvrsto oslonjenja na svojim nogama a ojačana sa dva stuba spoljne politike Amerikom i Evropom. Ne treba nam titularenje i epska fantastika. Ne trebaju nam rizici koja sa sobom nose četiri stuba spoljne politike. Ni u kom slučaju ne treba rizikovati da nam neki od ta četiri stuba umesto oslonca postane grobnica.

U novonastalim globalnim dešavanjima najmanje što nam treba je da se usaglašavamo sa neodgovornim i opasnim režimima. Zar treba da vodimo brigu za tuđe postupke? Nema razloga da verujemo u nove lažne narative. Mi svoje probleme treba da rešavamo u svoju korist. Iz tog razloga podržimo Srbiju, jer nebesku Srbiju za sada niko od nas nije video. Niko od profesionalnih “nedavača” Kosova nije ni pomislio da se preseli i živi na Kosovu, da podeli sudbinu srpskog naroda, a još manje je požurio da se nastani na nebeskoj Srbiji. Naravno oni najbolje znaju šta se njima isplati i nemaju dilemu da li žele realan ili nebeski život.