Tito i ja

Uči da ne bi morao da radiš, seci sve što strči, blati, otimaj, obogati se na brizi o sirotinji, trpaj u torove, neguj prezir prema svemu boljem, slobodnijem, sigurnijem…

Svedocima vremena i onima koji su načitani skrivenih vesti među redovima štampe, sve navedeno asocijacije su na komunizam. Imajući u vidu da je ovo iskazivanje mišljenja živog i slobodnog čoveka, reklo bi se da smo raskrstili sa ovim tekovinama autodestruktivne ideologije te da je posmatramo isključivo sa istorijske tačke gledišta.

Decenije opijenosti ovim crvenim nektarom koji ne simbolizuje Hristovu, već krv dece sa Sremskog i drugih frontova, političkih neistomišljenika, klasnih neprijatelja, golootačkih bivših saboraca i svih neprijatelja revolucije, su gotove, sledi fajront. Kada su zadružne kace ispražnjene i sve miriše na rasol, nema više mamurluka i izgovora, lopate u šake pa da selimo grobove.

Beše to sahrana veka, skupio se svet, u zemlji je sve stalo, sem suza. One su bile najslobodnije i bez sumnje u iskrenost. Obećaše da neće skrenuti sa puta i ko će ga znati, možda spaljena zemlja, grobovi, izbeglice i beda jesu bile put. Možda bi posledice lančanog sudara bile benignije da za pomoć na putu nije pozvana firma u stečaju iz daleke, a srcu bliske zemlje.

Najveća đavolja prevara je to što je ubedio čovečanstvo da ne postoji, a najveća prevara komunizma je da je mrtav. Iz šinjela najvećeg sina naših naroda i narodnosti izašla je većina današnjih očeva nacija, patriota, tajkuna, generala, urednika, profesora, čak i crkvenih velikodostojnika. Mada su kožne mantile i odela iz Pirota, zamenili italijanskim, a na kape i revere okačili druge simbole, miris komunizma poput belog luka izbija iz svake reči i pore njihovog delovanja. I dalje čekaju crvenu armiju, iz politike crpe moć i nedodirljivost, a Tita po potrebi oživljavaju, probadaju glogovim kocem ili sele. Taj grob je istorija, simbol jednog vremena, turistička ponuda… 

“Živih, a ne mrtvih se treba plašiti”, govorio je stari čuvar groblja, a komunizam danas izgleda življe nego kad je bio živ. Ne tražite ga u kući cveća, već u zaključanim arhivama i najvažnijim političkim, bezbednosnim, obrazovnim i drugim institucijama. U grob i istorijsko NE ne dirajte, imamo decu.