Istina

NATO je proslavio prvih 75.godina postojanja. Moto NATO-a “Um nesputan ograničenjima“ aktuelan je kao nekada davno te 1949. godine.  Članice NATO-a nastojale su  da ukinu sva ograničenja i zaštite slobodu evro-atlantskog prostora dok se njihovi samoproglašeni rivali i neprijatelji ponovo svrstavaju u tabore. Ovi tabori danas zloslutno podsećaju na 1949. godinu. Danas nemamo Berlinski zid, koji je sagrađen 1961. sa ciljem da se spreči beg građana u slobodu, ali zato imamo digitalni zid. Takav sajber zid prva je podigla NR Kina. Zid laži, obmana i manipulacija zajedno zidaju i Kina i Rusija. U ovim mnogoljudnim zemljama sve je predmet cenzure i kontrole, čak ni Komitet državne bezbednosti (KGB) nije imao takvu kontrolu društva kao kineski brat blizanac. 

Društvo poput kineskog je osuđeno na tehnološku i političku zaostalost. U ovom trenutku dobar deo zapadnih tehničkih proizvoda sastavlja se u Kini, ali Kinezi ne prave složene i sofisticirane komponente, već predstavljaju sastavljače delova. Istina je da Kina predstavlja drugu svetsku ekonomiju sa trećesvetskim problemima. Nažalost to je  država koja od svog nastanka, 1949.godine, nije rešila ni jednu svetsku krizu. 

Istina je da Rusija i Kina nisu napravile savremeni sistem od koga su profitirale, ali zato žele da unište taj postojeći sistem. Njihova propaganda svakog dana nagriza koncepciju zahvaljujući kojoj je u Kini 600 miliona ljudi izbavljeno iz siromaštva. Da li bi Kina bila druga svetska ekonomija da nije pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji? Ili da se nije otvorila za spoljni svet? Da li bi Rusija imala novca za vojsku da nije prodavala energente Evropi? Kina bi danas bila jedna periferija i trećesvetska zabit. Nažalost nije došlo do reformisanja i proces je krenuo u nazad. 

Istina je da Rusija i Kina nemaju svoj NATO, EU i UN. Kao korisnici sistema koji je napravila Amerika nastoje da naprave sistem bez pravila koji promovišu kao BRIKS. Geografski, politički i ekonomski dezintegrisane članice BRIKS-a od 2009. godine nisu ostvarile ni jedan svoj plan. Od alternativnog monetarnog sistema nema ni govora. Razlog je u tome što ni jedna banka i valuta članice BRIKS-a ne uživa ni minimum poverenja. Zašto bi neko svoje devizne rezerve ili nacionalno bogatstvo predao na upravu Komunistima u Pekingu? Rizik je utoliko veći što su Komunisti nepredvidljivi u pogledu ekonomskih i tehnoloških politika. Upravo jedna takva nepredvidljivost dovela je do izmeštanja proizvodnje i lanaca snabdevanja na politički i ekonomski bezbednije lokacije. Dugački i nepouzdani lanci snabdevanja više nisu opcija za Evropu. Sama činjenica da Kina kontroliše 60% svetskog rudarstva, od čega preko 90% proizvodnje litijuma predstavlja svojevrsnu geopolitičku ranjivost. EU više ne želi da zavisi od država koje su spremne da snabdevanje i ekonomiju iskoriste u vidu pritiska.

BRIKS kao jedna amorfna organizacija nije u stanju da zauzme jedinstven stav po osnovnim principima unutrašnjeg funkcionisanja, a kud i kamo da se odrekne svojeglavlja zarad uspeha svih. Kako bi izgledala neka kineska Evropska unija koju bi zvali BRIKS? Koja bi bila njena zajednička politika? Da li bi komunistička indoktrinacija zamenila ekonomske, političke i individualne slobode? Rusi su to u prošlosti već jednom probali. Varšavski pakt se raspao čim su stege KGB-a i Crvene Armije popustile. Drugi pokušaj kroz hibridnu organizaciju Evroazijska ekonomska unija propao je pre nego što je i počeo. 

Istina je da „Ruski NATO“ ODKB svoje saveznike ostavlja na milost i nemilost. Koga je Rusija odbranila, a da nije okupirala? Kina koja ne može da reši sporove sa komšijama nudi se za bastion nekakve globalne organizacije razasute po kontinentima? Da li se taj BRIKS okuplja na osnovu vrednosti, interesa ili ekonomije? Vrednosti jako sporan kriterijum. Brazil i Indija nisu komunističke zemlje, a Indija Kinu vidi za pretnju. Interesi? Jedini interes Kine je da Rusija što duže propadne u ratu sa Ukrajinom, dok će ona pokupiti njena prirodna bogatstva. Upravo zato kineska diplomatija nudi „Plan za mir“ koji podrazumeva uspostavljanje presedana da snažniji i moćniji može okupirati i uspostavljati sfere interesa. Među takvim sistemom vrednosti manje zemlje nemaju nikakve šanse. EU čini i jedna Nemačka i jedna Mađarska. Zamislimo situaciju, jednog dana, u BRIKS-u gde bi kineske odluke blokirao jedan Vijetnam? Nema šanse! Takav scenario ne postoji među onima u Rusiji i Kini, za njih je neprihvatljivo da slabiji partner ima ravnopravni odnos.