Vreme odluka

Uspešno okončan samit u Tirani poslao je poruke ekonomskog optimizma. Pored Plana za rast Zapadnog Balkana, koji je operacionalizacija Otvorenog Balkana, neophodno je ugraditi političke temelje cele koncepcije. Srbija nije srednje azijska država ili afrička zabit koja živi od humanitarne pomoći EU. Srbija je evropska država u procesu evropskih integracija. Proces EU integracija nije primanje milostinje već složen partnerski odnos koji sa sobom nosi odgovornost za donošenje ključnih odluka. Dakle, EU nije davalac milostinje nego partner koji pomaže drugom partneru. Evropska unija nije neutralna i politički nesvrstana orgnaizacija već vrlo pristrasna organizacija koja okupljaja demokratske vrednosti, ekonomiju i solidarnost. Sve koristi koje imaju članice EU proizilazi iz vrlo izražene pristrasnosti u odnosu na slobodu i neslobodu, život i smrt, nasilje i blagostanje. 

Bez jedinstvenog nastupa EU bi ličila na rasulo poput BRIKS-a. Jedinstvo EU se odnosi na oblasti od poljoprivrede do spoljne politike i bezbednosti. Bez bezbednosti nema razvoja i ekonomskog napretka. Bezbednosni rizici prevazilaze se usklađenom politikom oličenom u savezništvu i solidarnosti. Kada je NR Kina pokrenula ekonomski rat protiv Litvanije, mala baltička država je prebrodila obrušavanje mastadonta sa Istoka. Slična je situacija po mnogim drugim pitanjima. Pojedine države Istočne Evrope nikad ne bi dostigle sadašnji stepen razvoja i bogatstva da nisu članice EU. Zanimljiv je primer Češke Republike kojoj je tokom korone donacijama i proizvodnim kapacitetima pomogao Tajvan dok ih je Peking ucenjivao.  

Svoj celokupan razvoj Srbija duguje evropskim integracijama. Povoljan ambijent za strane direktne investicije direktna je posledica evropskih integracija. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju omogućio je pristup srpskim proizvodima najbogatijem tržištu na svetu. Da li bi Srbija mogla da se razvija bez EU, vrlo teško. Decenije su potrošene na razna istočna strateška partnerstva. Ova partnerstva danas iznose po milijardu evra izvoza u NR Kinu i Rusiju. Izvoz u EU je 18 milijardi evra. Sveobuhvatno partnerstvo sa EU nema svoju suštinsku geopolitičku alternativu. Jermenija po hiljaditi put saopštava da je strateška zavisnost od Rusije bila kobna greška. Ova greška je plaćena progonom poslednjih Jermena sa Nagorno-Karabaha. Strateško partnerstvo sa Rusijom dovelo je u pitanje samo postojanje Jermenije. Rusko verolomstvo se ne može opravdati ni jednim racionalnim argumentom. Slična propaganda se primenjuje u Srbiji. Mi Srbi smo izgleda uvek krivi što Rusima nismo dovoljno lojalni.  Svi ruski interesi su direktno suprotni srpskim interesima. Ispunjenje bilo kog ruskog interesa na Balkanu je direktna pretnja opstanku Srbije kao uspešne, bogate i demokratske države. Ukoliko se ruski planovi za Balkan obistine, od Srbije neće ostati ništa. Rusija nema planove za opstanak Srbije već za uništenje Srbije zarad svojih interesa. Rusima treba topovsko meso, remetioci i budale koje će za njih izginuti. Šta još treba da nam se dogodi od 1990. na ovamo kako bi se otarasili ruskog uticaja?

Status Kosova u velikoj meri nameće potrebu za potragom podržavaoca Srbije. Srpska borba po pitanju Kosova nikad neće stati. Jedino je pitanje da li će podrška Rusije i Kine u korist Srbije stati? Da li mi znamo čime je uslovljena ova podrška? Potreba za pozicioniranjem je legitimna. Srbja treba da razvija maksimum odnosa sa svima od kojih ima koristi. Naša saradnja sa Kinom je najvidljivija u oblasti infrastrukture. Ono što mi ne vidimo tiče se kineskih kredita. Nije isto da li iz Kine uzimamo kredite ili dobijamo novce. Isto tako mi ne znamo političku cenu te saradnje. Da li NR Kina ima visok prag tolerancije kao što to ima EU ili Amerika? 

Nema mnogo dileme. Moramo da zbijemo redove, jedinstvo što veće da bude, niko nam ne želi bolje nego što mi sami sebi želimo. Kroz članstvo u EU solidarnost je  omogućila mnogim državama da zaštite svoje interese. Slično se ponaša i Srbija, kroz evropski put nastoji da promoviše svoje autentične interese. Da li postoji sličniji okvir koji daje fleksibilnost bez ultimativnih zahteva? Primer Jermenije nam samo potvrđuje na šta su Rusi spremni ukoliko se ne postupa u skladu sa njihovim ultimatumima. Dok nam primer Mađarske pokazuje da se rezultati mogu postići u ambijentu ravnopravnih. Često se podcenjuje demokratska „sporost“ i „zategnutost“, ove akcije se obično izrugavaju, dok je alternativa ograničen suverenitet. Komunikacija među partnerima je ključna. 

Vreme odluka zaheva pravilne analize. Teret ovih odluka treba da ponesu svi koji su rodoljubivi, odgovorni i dobronamerni. Različiti senzibiliteti ne treba da utiču na strateške odluke.