Radio uživo
Uskrs ili Vaskrs najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Iz istorijskih razloga (da datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska patrijaršija, koja se i dalje drži julijanskog kalendara), i crkve koje inače koriste novojulijanski kalendar, kao što su Grčka, Rumunska i dr. slave Vaskrs po Pravoslavnoj pashaliji (način određivanja datuma praznovanja Vaskrsa), i nema veze ni sa julijanskim ni sa gregorijanskim kalendarom.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Jedan od najlepših i najradosnijih običaja jeste farbanje jaja za Vaskrs. Po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja se boje na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu
Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove „čuvarkuća“.
Na Vaskrs sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Čitave porodice odlaze u crkvu na svetu vaskršnju službu.
Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Voskrese!“ i „Vaistinu Voskrese!“. Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću.
Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. Ovaj deo praznike predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, – „Hristos Voskrese“ - „Vaistinu Voskrese“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
Hrišćani Vaskrs slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.
