Radio uživo
U periodu od 16. do 20. januara, na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Davosu predstavnici iz celog sveta će iznositi svoje stavove i deliti iskustva na razne teme. Ovogodišnjem samitu u Davosu pridružiće se i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Jedna od tema ovogodišnjeg skupa u Davosu se nametnula sama. Američka agencija Blumberg je objavila ovogodišnje fotografije iz malog švajcarskog mesta usred Alpa koje govore da su klimatske promene vidljiva realnost.
Usred januara snega tamo skoro da uopšte nema.
Ipak, tu su i brojna druga pitanja o kojima će se razgovarati, a neke od glavnih tema se prema najavama tiču prognoza za 2023. godinu, zatim Net-Zero energetskih tehnologija, ljudskih prava, budućnosti industrijske politike, progresa na prostoru Afrike, rešenja iz oblasti veštačke inteligencije u borbi protiv požara, kao i spremnosti planete za eventualnu, narednu pandemiju itd.
Iako se nalazi na nadmorskoj visini od 1.560 metara, švajcarski gradić početkom januara je zabeležio toplotni talas uprkos masivnim planinskim obroncima.
Izveštači sa lica mesta javljaju da je nešto malo snega stiglo u poslednjem času, ali 2023. godina dolazi kao "znak" da klimatski problemi planete, ipak, ne idu nabolje.
Zanimljivost je i da se prema navodima naučnika atmosfera u Davosu zagreva brže od većine planete. Otkriveno je da se trendovi koji su tamo zabeleženi repliciraju širom Alpa. Satelitski snimci pokazuju da je letnji snežni pokrivač pao za 10% u poslednjih 40 godina. U poređenju sa 1971. godinom, kada je održan prvi godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma, snežni pokrivač se u proseku istanjio za više od 40%.
Ove godine, više od trećine panel diskusija na zvaničnom dnevnom redu je povezano sa klimatskim promenama.
Kriza troškova života, nadolazeća recesija i rastući dug su najveće kratkoročne pretnje sa kojima će se suočiti globalna ekonomija, upozorenje je koje se pojavilo u godišnjem izveštaju o globalnim rizicima Svetskog ekonomskog foruma.
Klaus Švab, direktor WEF, izjavio je da smo svi "zapali u neku vrstu krize".
"Teško da će svet videti olakšanje u naredne dve godine jer se zemlje bore sa energetskom, inflacionom, prehrambenom i bezbednosnom krizom", navodi se u godišnjem istraživanju objavljenom uoči samita u Davosu.
"Gledamo u nešto što je novo, ali u isto vreme jezivo poznato", rekla je za američki CNBC Karolina Klint iz Marsh-a.
Kriza troškova života smatra se najneposrednijim rizikom koji pogađa najranjiviju populaciju.
"Vlade sada rade na ublažavanju ovog uticaja, a u isto vreme pokušavaju da se zaštite od spiralne inflacije i servisiranja istorijski visokih dugova", istakla je Karolina Klint.
