Radio uživo
Izborna kampanja u Srbiji ulazi u svoju završnicu. Od gomile poruka koje smo čuli jedna spada u domen najgore fantazije, a u slučaju da se obistini značila bi propast Srbije. Ne mali broj učesnika izbora kandiduje ideju zaustavljanja pristupanja Evropskoj uniji. Ideja da Srbija suspenduje evropske integracije predstavlja najgluplju populističku poruku, ništa osim glupe i nerealne poruke. Oni koji kandiduju takve ideje kao opravdanje navode da se time čuva Kosovo. Pitanje za „stručnjake“ je kako se uništenjem Srbije čuva Kosovo. Koji bi bio konkretan rezultat napuštanja evropskog puta? Još bolje, kako bi napuštanje evropskog puta uticalo povoljno na reintegraciju Kosova u Srbiju? Ovakve ideje neodoljivo podsećaju na katastrofalnu odluku o „vojnoj neutralnosti“ iz 2006. godine. Takva odluka je samo oslabila međunarodnu poziciju Srbije, izvela Srbiju iz glavnih tokova i važnih svetskih adresa. Rezultat je bila samoproglašena nezavisnost Kosova.
Napuštanje Evropskog puta značilo bi socio-ekonomsku katastrofu. Nikakve druge alternative za Srbiju nema. Napuštanje Evropskog puta i uspostavljanje saradnje sa BRIKS-om vodi ka regionalnoj izolaciji. Teza da pristupanje Srbije EU vodi ka priznanju Kosova je podla podmetačina. Pitanje sankcija Rusiji je apsolutno ne bitno. Sankcije Rusiji odražavaju potrebu srpskih interesa. Narod koji je otrovan ruskom propagandom nema mogućnost da sagleda potpunu realnost spoljne politike. Pitanje sankcija Rusiji nije pitanje na kome bi Srbija bila oštećena. Rusija nije nikakvo mitsko, svemoguće bratsko stvorenje i zaštitnik Srba,već je Rusija otpadnička država i gubitnik u 21. veku. Srbija u koordinaciji sa Rusijom može da se pozdravi sa stranim direktnim investicijama i radnim mestima. Napuštanje evropskih integracija znači stotine hiljada nezaposlenih. A kad smo kod BRIKS-a nikakvih prepreka za saradnju sa tim državama nema, ali jednostavno te države nisu partneri za nas a što pokazuju vrlo precizni i javno dostupni podaci. Od bezcarinskog izvoza u Putinovu Evroazijsku ekonomsku uniju za 10 godina nema nikakvih značajnih rezultata.
Evropski put je opipljiva korist za Srbiju. Srbija izvozi poljoprivredne proizvode u iznosu od 2,4 milijardi eura za EU. Zahvaljujući SSP-u, a koji kandiduju za suspenziju, Srbija svake godine povećava svoj izvoz u Evropu. Izvoz Srbije u EU iznozi 17, 69 milijardi evra, u Kinu svega 1,1 milijardu evra, u Rusiju 1,3 milijarde. Pregledom izvoza Srbije uviđamo da ta „velika“ i daleka tržišta nisu adresa za Srbiju. Srbija više izvozi IT usluga u vrednosti od 2,7 milijardi evra što je više od ukupnog izvoza u Rusiju i Kinu zajedno.
Ideja da se odbaci francusko-nemački plan predstavlja najobičniju populističku ludoriju. Takva ideja nema odgovor za dan sutra. Oni koji zarad šake glasova lakovernih građana kandiduju avanture nemaju plan za zaštitu Srba na Kosovu. Niko od političkih egzibicionista nije u stanju da kaže šta će konkretno preduzeti suprotno od kompromisa. Da li će se sjuriti na Kosovo? Naravno da neće. Oni će lepo uživati na vlasti dok narod bude stradao i čekao u redu za vize. Te užasne ideje ne predstavljaju ozbiljnu politiku.
Predsednik Aleksandar Vučić je sprečio regionalnu i evropsku izolaciju Srbije. Srbija je lider u stranim direktnim investicijama na Zapadnom Balkanu. To je realna politika koja uvažava objektivne okolnosti. U ovome se nalazi razlika između državnika i politikanata. Ideja o napuštanju evropskog puta Srbije i odbacivanje francusko-nemačkog plana je sapunica za narod koja nema suštinsko uporište. Motivacija za kandidovanje lažne dileme ili Kosovo ili EU dolazi iz različitih pobuda. Tkz. pro-evropska opozicija namerno igra na slom kosovske politike u čemu vidi šansu da se dograbi vlasti, dok profesionalni Srbi na desnom spektru govore za interes Rusije, a ne Srbije. I jedne i druge baš briga za građane Srbije. Ovi prvi su proglasili vojnu neutralnost, „poklonili“ energetski sektor Rusima, a ovi drugi se zaklinju na vernost stranom vladaru po cenu potpune izolacije i propasti zemlje.
Pitanje da li se Srbija odriče svoje teritorije ukoliko postigne kompromis je lažna dilema. Ova nametnuta tema ide u prilog samo onima koji će na besmislicama uvaliti svoju zadnjicu u Narodnu Skupštinu.
Ljudima treba da bude jasno da politika koja se oblikuje izvan realnog okvira nije politika nego bajka, a u našem slučaju može biti noćna mora.
Priča o novoj podeli karata na svetskoj geopolitičkoj karti predstavlja najobičnije buncanje. Nikakvih novih podela karata na evropskom kontinentu biti neće. Kina je pred unutrašnjom katastrofom. Rusija na zadnjoj nozi. Srbiji treba voz za budućnost.
Zanimljivo, ovi koji bi da napuste EU integracije istovremeno su protiv toga da Srbija iskoristi komparativnu prednost u vidu litijuma. Kandiduju najobičniju propast države, a odgovor na pitanja šta će raditi dan posle, takođe nemaju.
