Radio uživo
Šta to beše logika?
U svakodnevnom životu, često se suočavamo sa situacijama u kojima nam se logika čini kao nešto očigledno i prirodno. Međutim, iznenađujuće je koliko puta dođemo u priliku da se zapitamo: "Zar ovo nije logično?" – dok posmatramo ljude kako donose odluke ili postupaju na načine koji su u potpunoj suprotnosti sa racionalnim razmišljanjem. Kao da su jednostavne zakonitosti uzroka i posledice, osnovne premise logike, prestale da budu merodavne u svakodnevnom životu.
Postoji nešto posebno zabrinjavajuće u Srbiji danas – odsustvo logičkog rasuđivanja. Ono što bi nekada bila prirodna reakcija ili promišljanje, danas deluje kao zaboravljena veština. U eri brzog protoka informacija, gde smo bombardovani dezinformacijama, poluistinama i senzacionalističkim vestima, ljudi retko zastanu da se zapitaju da li ono što čitaju ili čuju uopšte ima smisla. Kao da je filter logike isključen. Informacije se često prihvataju bez provere i analize, pa se logika povlači pred inercijom masovnog prihvatanja svega što se nudi.
Ono što je nekada bilo inherentno svakom čoveku – sposobnost da kritički razmišlja i prosuđuje na osnovu logičkih principa – danas je postalo zanemareno. U svakodnevnim razgovorima, u donošenju životnih odluka, pa čak i u političkom ili društvenom diskursu, logika je sve manje prisutna. Ono što bi trebalo biti jasno, postaje zbunjujuće; ono što bi trebalo biti očigledno, postaje upitno.
Zašto je to tako? Razlozi su brojni. U svetu gde je brzina vrednovana iznad kvaliteta, gde je površnost iznad dubine, a senzacija ispred istine, ljudi sve manje koriste logičko razmišljanje kao alat za navigaciju kroz život. U takvom svetu, logika kao da gubi bitku pred emocionalnim i trenutnim zadovoljstvima. Mnogima više nije prioritet da nešto bude logično, već da bude instant i prividno tačno.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da se takav način razmišljanja prenosi na mlađe generacije. Umesto da se od ranog uzrasta deci usađuje vrednost logičkog rasuđivanja, čini se da ih okolina sve više podstiče da misle impulsivno, povodljivo i nepromišljeno. Tu dolazimo do suštine problema: logika bi trebalo da postane integralni deo obrazovanja, počevši već od predškolskog doba.
Logika nije samo matematička disciplina; ona je alat koji omogućava ljudima da sagledaju svet oko sebe, da donose odluke koje su zasnovane na racionalnim i promišljenim osnovama. Bez nje, svet postaje haotičan, a ljudi podložniji manipulaciji i greškama. U društvu koje sve više favorizuje emotivne, brzoplete reakcije, logika postaje odbrambeni mehanizam koji nas vraća u racionalnost.
U eri informacija, ironija je da ljudi imaju pristup više znanja nego ikada pre, ali istovremeno gube sposobnost da to znanje kritički filtriraju. Upravo zbog toga, neophodno je u obrazovne sisteme vratiti učenje logičkog rasuđivanja – od najranijih godina pa sve do zrelog doba. Logika nije samo alat za rešavanje matematičkih problema; ona je ključna za donošenje svakodnevnih odluka, razumevanje sveta i sprečavanje grešaka.
Logika nam pomaže da postavljamo prava pitanja, da prepoznajemo kontradikcije, i da se ne povodimo za onim što je popularno, već za onim što je ispravno i tačno. Bez nje, ne možemo napredovati ni kao pojedinci ni kao društvo.
Zato, sledeći put kada se suočimo sa nečim što deluje pogrešno ili iracionalno, setimo se – logika je tu da nam pomogne da raščistimo put kroz maglu nejasnoća. Vreme je da je ponovo postavimo na mesto koje zaslužuje – u srce svakog razmišljanja i delovanja.
Logika nije samo privilegija matematičara i filozofa – ona je nasušna potreba svakog pojedinca koji želi da razume svet oko sebe i donosi ispravne odluke. U svetu punom protivrečnih informacija, lažnih vesti i manipulacija, logika je svetionik koji nas vodi ka istini. Zato, negujmo je, razvijajmo je, i učimo mlađe generacije da se njome služe, jer svet bez logike je svet bez pravca.
Odsustvo logičnog rasuđivanja kod prosečnih konzumenata informacija stvara plodno tlo za manipulaciju. Ovo je situacija koju različiti centri moći aktivno koriste kako bi oblikovali javno mnjenje i plasirali narative koji odgovaraju njihovim strateškim interesima. U Srbiji je posebno očigledan uticaj dezinformacija koje dolaze iz Rusije i Kine. Korišćenje dezinformacija i manipulacija omogućava ovim akterima da utiču na percepciju stvarnosti, dok nedostatak logike u kritičkom pristupu otežava prepoznavanje i razotkrivanje tih obmana.
Razvoj i negovanje logičkog razmišljanja nisu samo akademska potreba već suštinska komponenta za stvaranje društva koje može kritički misliti i odbraniti se od manipulacija. Logika pomaže ljudima da razaznaju istinu od laži, i bez nje, lako postajemo žrtve dezinformacija. U Srbiji, logičko rasuđivanje je ključno za borbu protiv uticaja spoljnih centara moći, poput onih iz Rusije i Kine, koji kroz manipulativne narative oblikuju javno mnjenje. Samo logički obrazovan pojedinac može prepoznati ove pokušaje i odgovoriti racionalno.
Tekst je preuzet sa zvanične stranice Instituta za javnu diplomatiju - PDI
