Ni na nebu, ni na zemlji

Jula 1947.godine Jugoslavija je odbila da učestvuje u 13 milijardi vrednom Maršalovom planu za oporavak Evrope. Zvanična pozicija za tu štetnu odluku bili su odlični i saveznički odnosi sa Moskvom. Već 28.juna 1948. godine dolazi do isključenja iz Kominterne i čuvenog Titovog „ne“ Staljinu. Bez američke finansijske, vojne i robne pomoći verovatno bi naša zemlja bila okupirana dok bi Srbi i ostali Jugosloveni umirali od gladi. Na našu veliku sreću američko strateško razmišljanje spasilo nas je takvog scenarija. Jugoslaviji je 1950. godine isporučivana i prodavana američka hrana uporedo sa time isporučeno je na stotine mlaznih aviona, tenkova Šerman i druge vojne opreme sa rezervnim delovima. Nedugo nakon toga Jugoslavija otopljava odnose sa SSSR-om i upušta se u politiku toplo-hladno prema oba globalna takmaca.

Opstanak Jugoslavije i nesrazmerni međunarodni uticaj je vredan divljenja. Posete Hruščova, Niksona, Brežnjeva, Kartera dolazak američkih astronauta 18.oktobra 1969.godine pokazuju aktivnu i priznatu ulogu Jugoslavije. I sve bi to bilo izuzetno i krasno da se ta zemlja nije raspala u krvavom međuetničkom sukobu. Pored toga od pokreta Nesvrstanih građani Srbije i Jugoslavije nisu imali preterane koristi. Od konferencije u Lusaki do raspada Jugoslavije prošle su decenije propuštenih šansi. Razglabalo se o šestodnevnom ratu 1967., vijetnamskom ratu, panamskoj krizi samo se nije razmišljalo gde i kako Jugoslavija pripada. Ova naša bivša zemlja nalazila se ni na nebu ni na zemlji. Kontakti američkih i svojetskih lidera su uvek bacali senku opasnosti na okolnost da budemo u potpunosti predati sovjetima i prepušteni Brežnjevljevoj doktirni ograničenog suvereniteta. Pokret nesvrstanih je predstavljao zadivljujuću glasačku mašinu u generalnoj skupštini UN ali njegov praktični domet je bio zanemarljiv. Svi nesvrstani su bili poligon za obračun velikih sila. Slična sudbina je zadesila Jugoslaviju. Nakon odbijanja ponude Džejmsa Bejkera da se država demokratizuje, pristupi Evropskoj uniji i dobije nekoliko milijardi pomoći postalo je jasno šta će se dogoditi. Imaginacija o nesvrstanosti sa potajnom naklonošću Moskvi skupo je koštala srpski narod. Koga je briga za one koji ne znaju gde pripadaju i šta žele. Slično je bilo i sa Titovim Pokretom Nesvrstanih koji je uvek kritikovao zapadni imperijalizam i kolonijalno nasleđe i ko po urođenom refleksu žurio da upućuje osude američkih postupaka.

Danas nema više Nesvrstanih ima izgubljenih. 75 godina je i suviše dug period za jednu državu da sagleda globalne tokove sa svim koristima i manama. Za 75 godina je poprilično jasno da su nesvrstani na liniji vatre. Iskustveno je potvrđeno da nesvrstani ne trebaju nikome već služe kao bezbedan poligon za obračun bez značajnijih posledica. Ratovi, nestabilnosti, haos, krize i smrt se nalazi u nesvrstanim bespućima Afrike. Tri neuralgične tačke globalne bezbednosti su Ukrajina-Rusija, Izrael-Iran, NR Kina – Republika Kina. Oko tih tačaka nalaze se nesvrstani koji su pod konstatnim rizikom od nacionalnih kriza. Pandemija korona virusa je pokazala da su najgore prošli upravo oni nesvrstani. Evropska unija je za svoje članice izdvajala po 20 milijardi eura i više od toga. Kina je tim nesvrtanima prodavala opremu i vakcine zastarele tehnologije. Potpuno odsustvo solidarnosti. Isto tako nesvrstani jedan za drugim potpadaju u kinesko dužničko ropstvo pevajući protiv „zapadnog neokolonijalizma“. Rusija vodi imperijalni rat za povratak Ukrajine u status kolonije dok optužuje slobodne zemlje za podaništvo Americi.

Vreme prolazi, istorija gazi. Zahvaljući procesu Evropskih integracija Srbija se ekonomski, politički i vrednosno povezuje sa najboljima. Upravo zbog tih integracija Srbija ima ekonomsku perspektivu. Ostalo je još samo da se otvore arhivi bivše Jugoslavije da bi se sagledale odluke i uzroci nesvrstanosti, a onda da se svede istorijski račun. Lako ćemo videti da se ne isplati biti ni na nebu ni na zemlji.