NAPETOST

Da li sam u godinama Tvojim i sâm bio napet tako, nervozan, užurban?
Kao da mi se čini da me osećaj taj tada prožimao nije,
Mlad, provoda  željan,
Bejah svoj, samopouzdanja prepun,
U svojoj uzbuđenosti stabilan, optimizmom ovenčan,
Miran, možda i naivan.
Nemah opterećenja, obaveze danas Tvojima upodobljive,
Prevelike brige.
Ne okupiraše me beda, ratovi, bolesti, politike, mržnje
Ni novac kao bezmalo jedina, svrha krajnja.
Samo osećanja, ponajviše ljubav, filmovi, pozorište, putovanja,
Šah, automobili, ribolov - i knjige.
A vreme je bilo neuporedivo opuštenije,
Za prijateljstva i drugarstva otvorenije
Za šetnje, usavršavanja, maštanja,
Za o budućnosti promišljanja,
Za stvaralaštvo, za kretanja slobodna,
Za avanture, pokušaje silne,
Za igre i sanjarenja pusta,
Za verovanja luda, za rajske miline.

Sada je u nama i oko nas sve sasvim drugo,
Pa razumem košmare, depresije,
Krize i Tvoje i svoje,
Naše duboke provalije, nespokoje.
I poželim da ne nadam se da očima ćeš me sjaktavim gledati opet
Zagrliti onako čvrsto, prisno, toplo
Čulno.
I ljubiti praskavo, kao nekada čarobno,
Noćima nepojamno žestoko,
Nezaboravno ustreptalo,
Dugo.