Radio uživo
Svima nama koji želimo dobro Srbiji izuzetno je laknulo zbog toga što predsednik Vučić neće otići na sastanak BRIKS-a u Rusiji. Ova izuzetna državnička odluka predstavlja samo još jednu potvrudu pravilne orijentacije Srbije. Oni koji nastoje da Srbija postane deo gubitničkog geopolitičkog kruga trude se da srpske poteze svrstavaju u kategoriju pro-zapadno ili pr-rusku, a sada i pro-briksovskih. Mišljenja sam da su takve podele duboko pogrešne i manipulativne kako bi se obesmislila srpska suverenost u odlučivanju. Sve odluke koje Srbija donosi, ona to čini iz svojih interesa. Ni sa jednim globalnim polom Srbija nije u ratu ili aktivnom neprijateljstvu. Oni koji se zaklinju u patriotizam, dok aktivno zastupaju rusku geopolitičku perspektivu, smatraju da izvan mentorstva nema delovanja. To je greška koja se projektuje kroz stalno traženje „crnih ovaca“ i njihovih nalogodavaca. Moramo da se zapitamo da li je Poljska postala članica EU zbog svojih ili amerkičkih interesa? Slično je i sa drugim članicama EU sa istoka Evrope. Do sada se još nije dogodilo da je neko uz pretnju i prinudu postao član Evropske unije. Isto se ne može kazati za Rusiju. Njena istorija je obeležena nasilnim uvlačenjem država i lidera u svoju orbitu savezništva. Opravdano se pitamo zbog čega je Rusiji bilo potrebno nasilje i doktrina ograničenog suvereniteta. Da li to znači da bez ruskih tenkova nema ni savezništva sa Rusijom? Kada bi ruski stitsak popuštao države i narodi su bežali od Rusije i njenih integracija. Ovu istorijsku činjenicu ruska propaganda pripisuje NATO-u tezama o širenju ovog saveza, kao da je reč o lancu super marketa, a ne vojnom savezu.
Putinov poziv srpskom predsedniku neodoljivo podseća na jedan sličan poziv od pre 10 godina koji je dobio tadašnji ukrajinski predsednik Janukovič. Posle razgovora sa „dobronamernim“ Putinom Janukovič je Ukrajinu gurnuo u haos odbivši da postupi u skladu sa nacionalnim interesima Ukrajine. Te 2013.godine Ukrajina je trebala da započne pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Zahvaljući tim pregovorima Ukrajina bi krenula putem reformi, njena privreda bi se uvećala i životni standard građana bi porastao. Umesto toga samo Bog i arhive znaju šta je Putin uradio sa Janukovičem da bi ovaj izvršio na kraju političko samoubistvo i gurnuo zemlju u haos. Putina ne treba ignorisati kada ispostavlja zahteve. Kada ste bez saveznika kao Ukrajina 2013. morate bez odlaganja početi sa okupljanjem partnera.
Iz kurtuaznih razloga politička i medijska elita Srbije ignoriše Putinovu energetsku ucenu. Pominjanje ugovora za gas je ništa drugo nego pretnja upućena Srbiji. Putin se ne uzdržava da preti jedinoj evropskoj demokratiji koja nije uvela sankcije njemu i njegovoj kriminalnoj hunti. Tako izrečenu egzistencijalnu pretnju nikada do sada nismo čuli od Zapadnih zemalja. I čvrsto sam uveren da nam nikada i neće pretiti našom egzistencijom. Tu je ona ključna razlika između Rusije, Amerike i drugih zapadnih država. Unutar zapadnog političkog kruga stvari nekad mogu otići putem trvenja i rasprava ali nikad se te okolnosti neće izroditi u egzistencijalne pretnje. Pogledajmo primer Mađarske i ostatka Evropske unije. Imamo primere Izraela i Amerike. U ovim malim detaljima leži glavna razlika u tome kako Rusija gleda na suverenitet svojih partnera. Biti ruski prijatelj znači biti ruski podanik bez prava na autonomiju. Primera iz istorije je i suviše od Mađarske, Čehoslovačke preko Polsjke i Baltika do Ukrajine i Jermenije. Srbija je slobodna i suverena zemlja. Na današnji dan sećamo se proboja Solunskog fronta 1918. Vredi se podsetiti da smo taj front probili sa svojim zapadnim saveznicima. Doduše ruskim propagandistima u našem društvu je draži istorijski falsifikat o navodnom zalaganju ruskog imperatora Romanova. Koliko su opasni istorijski falsifikati govori podatak da isti ima spomenik u ulici Kralja Milana, istog onog Milana kome je ta ruska imperija radila o glavi. Mnogo je razloga za nezadovoljstvo Srbije Zapadom, ali je još više razloga zbog kojih je Putin uputio poziv koji se odbija.
