Radio uživo
Spriala eskalacaija na Kosovu se ne smiruje. Vrtlog događaja kreira nove bezbednosne izazove i pretnje. Srpsko rukovodstvo saopštava da je pređen rubikon. Srpski narod se nalazi u situaciji neposredne opasnosti na severu Kosova. Od jula 2022. deluje da Priština samo traži povoda da iskopa što dublji rov u pregovaračkom procesu. Osude poteza Aljbina Kurtija stižu sa svih adresa koje predstavljaju međunarodnu zajednicu. Dok Amerika i EU osuđuju Kurtija, Rusija saopštenjima napada Zapad. I onda dolazimo u totalno konfuznu situaciju. Oni koji kažu da im je stalo do srpskog naroda su isti oni koji su se 2003. povukli sa Kosova nakon marketinškog juriša na prištinski aerodrom. Oni zbog čije podrške smo stalno ograničeni za nove šanse sa pažnjom motre na svaki potez Srbije. Rusija sedi u zasedi nadajući se da će Srbija pogrešiti. U slučaju takvog scenarija biće prvi koji će nas podržati u tome.
Danas je, nadam se, svakome jasno da se normalizacija odnosa između Beograda i Prištine mora rešiti u okviru Evroatlanske zajednice. Moguća su i druga rešenja međutim ta rešenja ne mogu biti održiva niti isplativa. Srbija za strateški cilj ima članstvo u Evropskoj Uniji. Normalizacijom međusobnih odnosa otvara se put pripadanju jednoj skladnoj, bogatoj i bezbednoj zajednici. Kroz članstvo u EU rastu individualne šanse naših građana, plate, penzije, zaposlenost i bezbednost.
Eliminacija bezbednosnih dilema trebalo bi da bude prioritet. Akteri poput Rusije nemaju interesa za prestankom bezbednosnih izazova, bez nepoverenja oni ne mogu imati monopol zaštitnika Srbije. Ukoliko nema uzajamnih opasnosti na Zapadnom Balkanu onda nema ni “majke” Rusije da “brani” Srbe. Zalaganjem za rusku viziju srpskih interesa na Balkanu, Moskva aktvino održava front sa Zapadom. Na primeru slučaja visokog predstavnika u Bosni I Hercegovini vidimo da je Rusija podržavalac svega što će otvoriti mogućnost za okršaje.
Više Rusija nije zainteresovana samo za verbalno sukobljavanje. Njima treba front, krvoproliće i krah evropske politike. Podsetimo se primera Sirije. Za bogatu nadoknadu, u iznosu od 20-30% sirijskih prihoda od nafte, Putin je održao Asada na vlasti, ali nije održao Siriju kao uređenu zemlju.
Postavlja se pitanje kuda dalje? Dijalog o bezbednosnom formatu sa SAD je ključni kolosek prestrojavanja Srbije iz začaranog kruga koja prave četiri spoljnopolitička stuba.
Kosovizacija spoljne politike poslednjih 20 godina sprečava Srbiju da uspostavi suštinska partnerstva. Na stolu je članstvo u NATO. Zbog ruske podrške po pitanju Kosova Srbija se odrekla člnastva u NATO-u. Elementarni postulati strateške bezbednosti, država poput Srbije, upućuju na NATO kao okvir kojim se eliminiše regionalno nepoverenje i bezbednosne dileme.
Nije ovde reč samo o Kosovu. Onog trenutka kada su Hrvatska i Albanija krenule putem članstva u NATO-u isto je trebalo da uradi i Srbija. Na takav način ojačali bi našu međunarodnu poziciju. A Kosovo možda nikada ne bi proglasilo “nezavisnost” jer je to u suprotnosti sa interesima savezinka poput Srbije. Ovakav scenario predstavlja vid alternativne istorije.
Shodno sa najavom o kreiranju spoljnopolitičke strategije Srbije važno je preispitati četiri stuba shodno principima realne politike, efektivne bezbednosti, međunarodnih odnosa, bazičnih interesa građana i vizije budućnosti Srbije. Za jednu evropsku državu nije realno da ulazi u geopolitičke orijentacije koje su od nas udaljene, skupe i mogu biti uzajamno isključive.
Upliv kineskog kapitala i kredita u sektore strateške industrije i kritične infrastrukture predstavlja visok rizik po autonomiju u spoljnopolitičkim odlukama. Pitanje je vremena kada će Kina izazvati neki nered koji će tražiti međunarodnu reakciju. Suvišno je govoriti o kakvom riziku se radi po pitanju srpske međunarodne pozicije.
Da je Grčka 1952. rekla da neće u NATO jer je tamo ide i Turska, danas bi Grčka bila obična kasaba u koju idemo na jeftina letovanja. Grčka je sačuvala svoj nacionalni interes i odvezala se od Rusije.
Na kraju dok eskalaciona kriza uzima zamaha na Kosovu postavlja se pitanje šta po tom pitanju mogu uraditi Kinezi ili Rusi? Mogu li ove dve države garantovati ekonomski opstanak Srbije? Mogu li ove dve države efikasno uticati na Kurtija?
Ruski ambasador ponovo poziva da se pričeka da dođe “bolje vreme”. Ko je bolje vreme je došlo Kubi? Siromaštvo je endemsko. Umesto da ima pristup najboljem tržištu na Svetu, Kuba je dobila izolaciju i nikad ispunjena ruska obećanja.
Svaka situacija u kojoj Srbija izbegne da postane evropska Kuba je velika pobeda. Manevarski prostor smo sami sebi ograničili te 2007. godine a svoje interese nismo zaštitili.
