Ratni plan

Naslušali smo se mnogih ratnih javnih i tajnih planova. Oni koje je zagrlio inat gubitnika oduševljeno čekaju Ruse na Dunavu, čvrsto uvereni da im Rusi mogu podariti neki bolji, pravedniji i bezbedniji svet. Deo onih koji žive svoju drugu mladost u iščekivanju „armagedona“, u kome će naravno Putin trijumfovati, ignorišu realnost i činjenice svakog dana. Dok se oni zanose pričama da samo Velika Rusija znači i Velika Srbija ostatak sveta radi nešto sasvim drugo. Nametnuti ruski rat Ukrajini ulazi u svoju treću godinu. Za pune dve godine borbe Rusija nije ni blizu svojih ciljeva. Istovremeno dolazi do velikog evropskog buđenja. Evropa se reindustrijalizuje u vojnoj ali i automobilskoj industriji. U ovom trenutku u Evropi ima 50 gigafabrika litijumskih baterija i još 14 rudnika. 

Strateški savezi zasnivaju se na kriterijumima istih vrednosti, interesa i bezbednosti. Agresija na Ukrajinu nije destabilizovala Evropsku uniju. Nova Slovačka vlada odmrzla je vojnu pomoć Ukrajini. Napadi u Crvenom moru još jednom potvrđuju američko globalno liderstvo. Ako je neko imao sumnju da li da se pouzda u Amerikance, ta sumnja više nema racionalnog osnova. 

Putin je najuspešniji NATO lobista. Niko kao on nije uspeo bolje da utiče na to da Finska i Švedska napuste svoju vojnu neutralnost. Istovremeno neutralnost ne znači odsustvo solidarnosti. I Švajcarska je neutralna ali ne u odnosu na agresiju i odbranu od agresije. Na Zapadnom Balkanu niko nije neutralan u odnosu na Rusiju, čak ni Srbija koja je zauzela jasnu poziciju u svojoj podršci Ukrajini. 

Kina se nalazi u svojevrsnoj šizofrenoj spoljnopolitičkoj situaciji. Njeni partnerni iz BRIKS-a i Šangajske organizacije se međusbono raketiraju. Niko od njih ne želi kineske diplomatske usluge. Dugoročno gledano kineski pristup nema odgovor na globalne izazove. Šta će Kina preduzeti po pitanju ruske agresije? Šta će preduzeti povodom sukoba u Gazi? Šta će preduzeti po pitanju Huta u Crvenom moru? Šta će preduzeti po pitanju okršaja Irana i Pakistana? Na sva ova pitanja nema odgovora. A šta će Kina preduzeti po pitanju Srbije? Odgovor je u tamnoj magli nedefinisane pozicije.

U celoj ovoj globlanoj zavrzlami isti oni koji ne razlikuju Liban i Libiju, Tajland i Tajvan, najavu obaveznog vojnog roka su dočekali kao poziv da kandiduju nekakve „ratne planove“. Oni koji su izgubli sve ratove, koji imaju dovoljno iskustva,  a i znanja ne žele da izvuku logične zaključke. Vojni rok i obuku građana u svojoj paralelnoj realnosti doživljavaju kao mogućnost revanša sa NATO. Suštinski oni kompromituju vojni rok kao i spoljnopolitičku poziciju Srbije.  

Podizanje odbrambenih kapaciteta, ukoliko se radi sistematično i planski, ne znači i spremanje za rat. Jačanje odbrane je inherentno pravo svake suverene države pa i Srbije. Ako govorimo o ratnim planovima, najbolji ratni plan koji Srbija može imati glasi „odmah u NATO“. Bolji plan za zaštitu Srbije ne postoji. Članstvom u NATO naše društvo će postati snažnije, bogatije, otpornije i sposobnije. Sve naše komšije postale su bogatije, sva naša slovenska braća su postala uspešnija.

Društveni konsenzus nam ne mogu kreirati teoretičari zavere, ostrašćeni eksperti i ljudi bez profesije. Nama treba potpuno strateško usaglašavanje i iskorak u budućnost. Ova zemlja nema vremena da čeka neku paralelnu budućnost u kojoj će drugi obaviti posao umesto nas. Odgovornost kako ćemo živeti je na nama. Umesto ratnih planova treba kandidovati razvojne planove. 

Zašto je zabranjeno da se ovo društvo napokon upozna sa podzemnim rudnikom litijuma? Koga briga za velike igre ukoliko će pola Evrope kupovati litijumske baterije iz Srbije. Šta koga briga za druge ukoliko od nas zavisi autoindustrija 21. veka. Nama trebaju planovi kako na ekološki održiv način da zauzmemo vodeću poziciju u Velikoj zelenoj utakmici. Imamo pravo da se zapitamo zašto nam je prihvatljiv kineski rudnik bakra u Boru, a nije nam prihvatljivo 20.000 radnih mesta i 8% rasta BDP-a zbog  rudnika litijuma u Loznici? Ima nešto izvan tenkova, raketa i pušaka a to je tehnološka prednost i ekonomska moć. Nema smisla odbijati svaku povezicu sa savremenim svetom uz uvek prigodne izgovore. U NATO nećemo zbog Rusije, u EU nećemo zbog Kosova, a litijum nećemo zbog gomile laži i obmana. Na posletku po sva tri pitanja smo obmanuti. Svaka od ovih obmana skupo nas košta i dovodi u poziciju da pravimo ratni plan protiv sebe samih.