Rusija bez maske

Često slušamo da Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose, pa i bratske. Izgleda da se takve impresije prenose sa kolena na koleno po rođenju. Niko se ne usuđuje da preispita te bratske i tradicionalne odnose. Šta je tačno “bratsko” i “tradicionalno” sa Rusijom da je razlikuje od odnosa sa Grčkom ili Francuskom? Mislim da je glavna razlika u tome što odnosi sa Rusijom nikada nisu deltvorno preispitani i što druge dve države nikad nisu širile propagandu među Srbima. Zašto su odnosi sa Rusijom sadržajniji od našeg savezništva sa Francuskom?

Mnogo veću zahvalnost za svoj opstanak Srbija duguje Francuskoj nego Rusiji. Na kraju krajeva u vremena kada se vodilo računa o međunarodnim odnosima, na Kalemegdanu je podignut spomenik zahvalnosti Francuskoj a ne Rusiji. Politička istorija radi bez prestanka, umesto faktografije dobili smo “večni dug” prema Rusiji i spomenik ruskom caru. Nisam protiv spomenika ali mi je važno da znam čemu se spominjemo i zahvaljujemo. I tako se mi Rusima do današnjeg dana zahvaljujemo, oduševljeno se uzdamo u njihovo “veto”, i zastarelo naoružanje.

Nova era odnosa Srbije i Rusije svoj zamajac doživljava 2014. godine kada se podiže spomenik ruskom caru, ali i kada Putin izvršava okupaciju Krima i delova Donbasa. 2014. je presudna godina, do te 2014. godine Rusija uveliko gospodari naftnom industrijom Srbije, evro-atlantske integracije ne postoje kao cilj Srbije, politika 4 stuba u potpunosti “usklađena” i ona vojna neutralnost operacionalizovana. Međutim, od te 2014. godine rusko-srpski odnosi postaju neki vid tamnog vilajeta, šta god da se uradi kajaćemo se. 

Put Rusije kao jedine preostale srednjovekovne države konačno se završava 24.02.2022. godine. Sva podlost i destruktivnost ruskog uticaja ispoljava se u ruševinama ukrajinskih gradova. Putin nije više “supermen” već čovek sa međunarodne poternice u društvu najgorih koje pamti istorija čovečanstva. Ta i takva Rusija ima ponovo očekivanja od Srbije. Ali danas, više Srbija vredi Rusiji nego sto ona vredi Srbiji. Njima u Kremlju treba neko, pa bar i simbolično. Srbija je formalno osudila rusku agresiju i ruske zločine od glasanja u OUN do Samita u Tirani. Ostale su još samo sankcije. Više od sto godina Rusija rovari po Srbiji.  Vratimo se na početak teksta osim zloupotrebe Srbije nema ničeg tradicionalnog u našim odnosima.

U Evropi je očigledno prelomljeno. Više nema diplomatskih manira prema bagabundima iz Kremlja. Makron, koga je ruska propaganda vređala i ponižavala, danas je predvodnik Evrope koja više neće biti fina prema nasilnicima i kriminalcima na čelu Rusije. Posle dve godine Rusija je slabija nego što je bila. Gola je istina da nema ni jednog saveznika. Siromasi poput Irana i Severne Koreje ne mogu kompenzovati zapadne sankcije. Da li je neko pogledao najnovije ruske automobile? Ono su trećesvetske šklopocije. Da li Rusija pravi računare, mobilne telefone, bilo šta?

Srbija se nalazi u kolektivnom rascepu između neutralnosti i objektivnosti. Biti objektivan ne znači biti i neutralan. Dok traje totalni propagandni napad na Francusku treba se podsetiti da objektivno, od samog početka, Rusija preti nuklearnim ratom. Putin je u danima nakon agresije kazao da se niko ne meša da ne bi snosio “posledice do sada nikad viđene u istoriji”. Hrabri narodi i države su se umešali i zahvaljujući Americi i jos 49 država Ukrajina i danas postoji. Ovi koji neutralno posmatraju novonastalu situaciju konstatuju da su Ukrajinci krivi što su uopšte živi, a da je predsednik Makron ratni huškač. Pogledajte razliku, Makronov predlog da po svim pravilima razmesti francuske trupe u Ukrajinu od jednom se posmatra kao predvorje nuklearne apokalipse. Lepo je znati koliko se Rusija plaši konvencionalne vojske jer da je drugačije ne bi preko svoje propagande arlaukali o nuklearnom ratu. 

Za nas je važno da više nema Rusije ni iz istorije ni iz mitomanske interpretacije. Šta god da se dogodi, za Srbiju je najbezbednije distanciranje od tog broda koji tone. Nama je potrebna adaptibilnost, a ne neutralnost. Nama trebaju godine razvoja i mogućnosti. Sa ovakvom Rusijom možemo sebi da potpišemo kolektivni nestanak. I Francuska je strateški partner Srbije! Kao i Amerika uvek su bili uz nas kad je bilo teško. Oni su i danas uz Srbiju, iskreno, objektivno i partnerski. Jedini put kada nisu bili na našoj strani je onda kada smo i mi sami zagazili civilacijskom stramputicom. Nije prijatelj onaj koji te podržava u sopstvenim greškama, nas Rusija ni u greškama nije “bratski” podržala!