Ruski uspeh

Uspeh Rusije? Šta bi to moglo biti? Ukoliko gledate iz Slovačke teško da će te nabrojiti neki ruski uspeh u poslednjih 20 godina. U državama Istočne Evrope nema fascinacije ruskim oružjem, stvarnim ili izmišljenim. Rusija je percipirana kao opasno zlo koje je pod okupacijom držalo tu Istočnu Evropu, a danas razara Ukrajinu.

Zaostalost Istočne Evrope nije nastala zbog lenjosti već zbog prisustva ruske čizme. Ako se malko preselimo u Jugo-istočnu Evropu dolazimo do Zapadnog Balkana. Tu već imamo određene dileme i nesuglasice. Polovina populacije Zapadnog Balkana nema nedoumice o ulozi Rusije, posledicama od saradnje sa Rusijom, opasnostima od Rusije, proteruje se ruska diplomatska agentura. Druga polovina, Srbija i srpski narod većinski imaju apsolutno drugačiju sliku o ulozi Rusije. E to je ruski uspeh! 

Uspeh Rusije ogleda se u percepciji ruske uloge tokom devedesetih godina. Sad bi mnogi graknuli i rekli Rusija nas nije bombardovala. Treba reći Rusija nas nije ni branila ni odbranila, a što nam i danas prodaje da nas brani i štiti. Njeno je pravo kako će se nositi prema „braći“.  Kao što je i pravo Ruske Federacije da odlikuje za antifašizam Franju Tuđmana i Mesića. Ta dva odlikovanja se ne uklapaju u percepciju Rusije kod domaćih rusofila, pogotovo ne orden dat od Vladimira Putina.

Rusija je imala jako mračnu ulogu na ovim prostorima koju mnogi ne žele da vide. Isti oni veliki patrioti koji ne mogu komšiji da oproste trivajlnost, Rusima ne zameraju naoružavanje Hrvatske. Rusija ne samo što je naoružavala Hrvatsku već joj je pružala obuku i remont opreme. Zatim 1992. Rusija „bratskom“ srpskom narodu zavodi najstrože sankcije u istoriji čovečanstva. Ni to ne smeta! Nakon toga Rusija glasa za rezolucije SB OUN kojima se najmračnije optužbe konstatuju na račun SR Jugoslavije odnosno Srbije, a tiče se Kosova. Opet se niko od dežurnih ne javlja da prigovori nešto na račun „braće“. Da se razumemo, nemam ništa protiv Hrvatske dok okoreli nacionalisti pozivajući se na Rusiju drvlje i kamenje bacaju na Hrvatsku.

Prolazi bombardovanje 1999., nismo dobili ni metak od Rusije, a kud i kamo „svemogući“ S-300. Rezolucija 1244 se usvaja, razmeštaju se mirotvorne snage na Kosovo, a ruski kontingent iz Bosne i Hercegovine juriša ka aerodromu u Prištini, od svega ostala samo predstava.  

2003. Rusija povlači svoj kontigent mirovnjaka sa Kosova. Što samo po sebi govori koliko je Ruse briga za „bratski“ srpski narod. Pričaju da štite Srbe a prvom prilikom su ostavili te iste Srbe.

Od sve muke 30 godina teško je razumeti na čemu smo mi toliko zahvalni Rusiji? Za veto po pitanju Kosova? Platili smo  ga NIS-om.  Za veto oko nekakve rezolucije „protiv“ srpskog naroda? I to smo platili i pretplatili. Dakle čemu mi toliko dugujemo zahvalnost toj i takvoj Rusiji? Zašto danas 2023. godine propuštamo šanse koje nam nameću svetski događaji? Šta bi to trebalo da se dogodi da bi se Srbija odvezala od Rusije? Koliko dugo moramo biti zahvalni Rusiji na sopstvenu štetu.

Srbiju je zahvatio talas protesta. Prošle nedelje imali smo dva skupa u Beogradu. Prvi skup je politička taktika vlasti da pokaže da na ulici ima više pristalica u odnosu na one koji organizuju skupove protiv te iste vlasti. 

Imamo i građanske i političke zahteve, imamo različite taktike i metode. Šta im je zajedničko? Osim da se radi o našim građanima, zajedničko je i to da niko ne zahteva sankcije Rusiji. Na mitingu koji je organizovala vlast dva govornika, predstavnici Srba iz susedstva, ostrašćeno su sa govornice uzviknuli „Živela Rusija“.  Da ih pita čovek, da li su svesni težine i opasnosti koju takav poklič sa sobom nosi. Baš ih briga, njima je Rusija mati, a Srbija dobar domaćin.  Ni ova druga grupacija koja organizuje proteste protiv vlasti više ne zaostaje za ovim obrazcem. Na sledećem mitingu kao udarna govornica najavljena je glumica, koja je najgorim uvredama počastila ukrajinskog predsednika Zelenskog i ponovila poznati ruski propagandni narativ. 

Sada u Skupštini Srbije predsedniku Vučiću spočitavaju rukovanje sa predsednikom Zelenskim. Kaže lider jedne opskurne stranke  da Vučić ima vremena za Zelenskog, a nema za Putina. Dokle smo mi to stigli? Zamera se na rukovanju sa predsednikom prijateljske države. Oni koji zameraju, više brinu za Rusiju i Putina nego za Srbiju.  

Ukrajina nije zavela sankcije Srbiji devedesetih godina, Ukrajina nije priznala Kosovo, Ukrajina nema otvorenih pitanja sa Srbijom, Ukrajina je čuvala srpsku civilnu vazdušnu flotu 1999. Većini „velikih“ patriota smeta Ukrajina ali ne smeta Rusija koja nas i ovih dana preko notornog Lavrova nudi za raskusurivanje. 

E to se zove ruski uspeh. Obrazac mišljenja na četiri stuba trajaće duže od ta sama četiri stuba. Ruski stub je već truo, kineski je lošeg kvaliteta, a ona druga dva postali su jedan i to veoma pouzdan. 

Nama treba srpski uspeh. Nama ne treba uspeh sa kineskim karakteristikama niti ruska gubernija. Ukoliko budemo i dalje živeli ruski uspeh završićemo u najgorem ćorsokaku. Potrebno je hitno zameniti štetne svetonazore.