Ruski uticaj

Evropska služba spoljnih poslova je pre nekoliko dana objavila svoj prvi izveštaj pod nazivom „Strano manipulisanje informacijama i mešanje“. Izveštaj pod kodnim imenom FIMI obuhvata teorijski, metodološki i empirijski aspekt kako se izvode operacije uticaja prema državama EU. Najveći broj tih operacija uticaja obuhvata ruske operacije i manjim delom kineske. Izveštaj konstatuje da za razliku od ranijeg perioda ovog puta je sve veća uključenost ruskih diplomatskih kapaciteta, što podrazumeva učešće ambasadora i drugih službenika kao aktera na terenu za izvođenje operacija uticaja.

Izveštaj prepoznaje sledeći obrazac ovih operacija - inostrani akter plasira određenu informaciju koja dovodi do manipulacije i određene rekacije (mešanja) sa ciljem da se postignu zadaci na podeli, poremećaju, zaprepašćenju javnosti kao i odvlačenje pažnje kako bi se odbacile kritike ili optužbe. Taktike, tehnike i procedure treba da dovedu do željenog ponašanja javnog mnenja. Ove apstraktne i teorijske konstatacije iz jednog ovakvog izveštaja ne pružaju mnogo saznanja običnom građaninu, koji je zauzet svojim svakodnevnim aktivnostima.

Radi razumevanja pretnje koje predstavljaju operacije uticaja možemo se osvrnuti na primer iz prakse i na takav način doprineti nacionalnoj otpornosti građana Srbije. Najsvežiji primer je intervju ruskog ambasadora u Srbiji dat jednoj novinskoj agenciji. Ruska strana očigledno nije zadovoljna državotvornom pozicijom srpskih vlasti pa je  dala sebi za slobodu da javnim putem sugeriše suverenoj državi šta i kako da radi. U ovom slučaju ne radi se o nekoj tamo članici EU već se radi o Srbiji. I ako niko francusko-nemački plan nije javno video ruska diplomatija nam poručuje da je taj dokument ono što svakako nije. Tvrdi se da takav dokument predstavlja međusobno priznanje Beograda i Prištine i ako je Beograd jasno podvukao da o međunarodnom priznanju nema ni govora a kudi kamo pregovori o tome nisu opcija. Dalje se nastavlja sa željama i ciljevima Ruske Federacije pa se sugerišu odluke suverene države koje nisu donete a nisu ni saopštene. Konkretno konstatuje se da je Srbija odbila francusko-nemački plan i ako to niko nije saopštio. Primetićemo da je za Rusiju od suštinske važnosti da Srbija zauvek ostane izvan EU, te se zbog toga svim sredstvima bore da onemoguće bilo koje održivo rešenje koje Srbiju vodi u porodicu najuspešnijih i najbogatijih.  

Ono što posebno zabrinjava jeste podgrevanje lažnog uverenja u javnosti Srbije da je Rusiji stalo do srpskih nacionalnih interesa.  Pa se tako tvrdi da kada Rusija okonča svoj agresivni rat u Ukrajini da će nastupiti „drugi geopolitički uslovi pobedom Rusije“  koji će, valjda, biti povoljniji za Srbiju da reši svoj višedecenijski spor. Uz konstataciju da Rusija ratuje sa Zapadom na teritoriji Ukrajine.  Još jedna manipulacija i negovanje neralnih očekivanja. Ukrajince koje su zvali braćom danas ubijaju neselktivnim napadima, zašto bi sudbina nezavisne Srbije bila drugačija. Rusija ne priznaje ničiju suverenost ukoliko ta suverenost nije vazalni odnos sa Moskvom.

Ovaj primer je interesantan jer svakako predstavlja obrazac delovanja u operacijama uticaja. Svi bi trebali da poverujemo da Rusi u stvari vode „novi kosovski boj“ u Ukrajini protiv Amerike, Velike Britanije i NATO-a. Na rusku sreću rat se vodi protiv Ukrajine, jer da se bilo ko od nabrojanih u taj rat uključi davno bi ruska vojska bila iza Urala. Rusija vodi jedan namerni i agresivni rat svim dostupnim sredstvima i javno zahteva podršku za takvo delovanje, a za uzvrat ne nudi ništa. Naprotiv organizuje demonstracije u sopstvenu podršku na teritoriji država koje su jasno osudile ruske postupke.

Rusija je Ukrajinu napala kao velika sila da bi za godinu dana postala regionalna sila i izolovana civilizacija. Novih geopolitičkih realnosti će svakako biti. Na našu sreću ta realnost će biti takva da Rusija za dugo godina neće moći da utiče na odluke suverenih država. Glas Srbije u UN da je Rusija izvršila agresiju je glas nezavisne države koja poštuje međunarodno pravo i svoje odluke ne predstavlja kao „trgovinu“. Što baš i nije slučaj sa Rusijom. Koja „čuvajući“ Kosovo zapravo čuva svoju poziciju na Zapadnom Balkanu. Svoje neizvesne avanture Rusija će morati da zadrži za sebe. Čak ni Ruski saveznici iz ODKB-a više ne veruju u rusku pobedu niti žele da učestvuju u agresiji na Ukrajinu. Niko ne želi da bude deo ruskog sveta. 

Svedoci smo da se Srbija u teškim vremenima uspešno bori, štiteći sebe nepovratno jača odnose sa političkim Zapadom. I ako se ne slažemo po pitanju Kosova slažemo se po pitanju razvoja, mira, stabilnosti i investicija. Za uzvrat Rusija Srbiji nudi samo izolaciju, ratove i siromaštvo. Ni jedan ruski saveznik ne predstavlja model uspešne države.

Rešenje i normalizacija odnosa svakako nije lak zadatak ali je zadatak čijim ispunjenjem Rusija i njen uticaj se šalje u prošlost. Održivim rešenjem Rusija u Srbiji gubi sve. Zato se Rusija svim sredstvima pa i diplomatskim trudi da uništi svaku priliku za Srbiju.  Upravo od tuda nam dolazi pozivanje na „većinsko mišljenje naroda“ koje ne predstavlja ništa drugo do precizno izmeren učinak ruske propagande. 

Na ovom jednostavnom primeru vidimo da postoje oni koji su poverovali u rusku pobedu i još su spremni da takvu fantaziju ugrade u svoje političko delovanje. Nije vreme za parole i strane uticaje. Nama treba sterilna i čista atmosfera kako bi država mogla da donese najbolje odluke u interesu svih građana.

Uviđamo da prema FIMI izveštaju i Srbija imam istovetne probleme kao i EU. Sa tim u vezi Srbija treba što pre da izrazi želju za pristupanjem Centru za hibridno ratovanje iz Helsinkija i na takav način zaštiti sebe i svoje građane.