Kao i pre nekoliko godina kada je u fokusu bila Evroazijska Unija tako i danas kada je BRIKS u fokusu,televizijske stanice preplavljene su anti EU analitičarima. Namerno kažem anti EU analitičarima a ne pro BRIKS jer jedni isti ljudi se pojavljuju na svaku temu koja se može iskoristiti da bi smanjili podršku EU integracijama Srbije kod naših građana.Kao da su na platnom spisku neke velike sile koja želi po svaku cenu da ima kontrolu nad Srbijom, a to se može sprovoditi samo dok je Srbija van EU. Tako da je priča o BRIKS ista kao i priča o Evroazijskoj Uniji. Samo oruđe u rukama onih koji žele kontrolu nad Srbijom i ništa više. Uostalom, da li neko zna bilo koju firmu u Srbiji koja je dodatno zaposlila 100 radnika zbog povećanja obima posla usled saradnje sa Evroazijskom Unijom? Niko. Jednostavno nije se desilo. Ali se desilo da je podrška EU integracijama tada opala. Da je narod zamlaćivan bajkom o istočnoj budućnosti Srbije i propasti zapada. Nažalost, opštoj BRIKS histeriji među Srbima pogoduju i izjave pojedinih zvaničnika Srbije koji su i sami anti EU orijentisani bez obzira na zvaničnu državnu agendu. Svaka njihova ne odmerena izjava o temi BRIKS deluje kao đubrivo bačeno na korov u vidu pomenutih anti EU analitičara. Jedna od omiljenih teza ovih političara koju maksimalno eksploatišu anti EU analitičari je ta da će BRIKS i njihove pojedine članice ( Kina Indija pre svega) ekonomski eksplodirati za 20-30 godina i da treba gledati u budućnost. Gospodo, a šta da radimo tih 20-30 godina čekajući da Kina ili Indija zagospodare svetskom ekonomijom? Da grickamo nokte? Da zaustavimo društveni napredak? Da nam i ovo malo mladeži ode iz Srbije i postanemo zemlja staraca? A i oni neće ići u Indiju, Brazil, Kinu ili Iran već idu tamo gde je situacija mnogo bolja, a to je Zapad. Dosta zaluđivanja građana Srbije. Naši ljudi idu na zapad da rade. Naši ljudi se leče na zapadu. Naša deca studiraju na zapadu. Srbija je na zapadu. EU je tu na našoj granici. Nije hiljadama kilometara kao Evroazijska unija ili BRIKS. Pa evo pitajte bilo koga ko se bavi transportom da li se isplati više prodavati naše proizvode u EU ili ih transportovati u neku od država BRIKS. Gde se može dobiti veća cena za te proizvode? Gde je bolje uređeno plaćanje u EU ili BRIKS? Naravno, da me neko ne razume pogrešno. Sa svim tim državama sa kojima imamo minimalne zajedničke interese možemo kroz bilateralne odnose imati ekonomsku saradnju. Ali moramo pažljivo razmatrati političku saradnju sa zemljama BRIKS. Pre svega, sa mnogima od njih Srbija ima totalno različite društvene vrednosti. I političko približavanje sa pojedinima od njih nas ozbiljno može udaljiti od EU.
Da li mi zaista želimo da budemo u društvu država gde glavnu reč vode verske vođe, a ne predstavnici građana izabrani na izborima? Da li želimo da budemo povezani sa društvima gde žene nemaju nikakva prava, gde ne smeju da izađu same na ulicu? Ili gde nije dozvoljena kritička misao, gde se za objave na društvenim mrežama dobijaju višegodišnje kazne zatvora? Gde je vlast nasledna? Ili želimo da budemo deo sveta gde su ljudska prava i slobode osnovna vrednost, gde se različitosti ni ne spominju, gde zdravstveni sistem funkcioniše besprekorno kao u EU, gde postoji i politička ali i krivična odgovornost ljudi na vlasti za svoje postupke. Podsetimo, 500.000 radnih mesta u poslednjih 10g, renovirani svi klinički centri, škole,domovi zdravlja, stotine traktora i poljoprivrednih mašina,celokupno poboljšan kvalitet života posledica je približavanja Srbije Evropskoj Uniji. Ne Kini. Ne Rusiji ili Iranu. Da li se isplati rizikovati sve navedeno kao i očigledan budući napredak zbog neke priče tipa BRIKS koja će možda uspeti kroz 20-30 godina, a možda ne i okrenuti Briselu leđa, kleknuti i moliti se za uspeh BRIKS? To može samo neko neodgovoran. U politici treba biti pragmatičan i realan, a na slavi za stolom punim rakije i pečenja pričajte šta hoćete. EU nema alternativu.