BOLNICA

U mojim sećanjima, snoviđenjima, a onda i u sadašnjosti ukazuje se ona, bolnica,
Nekome ozbiljna, neophodno prolazna, nekome žalosna konačna stanica.
To je red, režim, tokovi ukršteni brojni,
Paralelna stvarnost za mnoge,
Opipljivi život, ogoljeni, stvarni,
Uglavnom uslovi spartanski, skromni,
Miris lizola, joda, nijanse sive i bele,
Osoblje posvećeno, strogo,
Nema glavnih i sporednih,
Nego u celinu povezanih,
Neophodnih, stručnih,
Svako na svom poslu, osetljivom zadatku,
Za pacijente raznolike lica spasonosnih.
Dostojanstvo čoveka i profesije,
Strpljenje, razumevanje drugih,
I pozitivnost, samopouzdanje,
Katarza, kroz bolnički prozor korenito drugačije,
Na okolinu gledanje,
U rasponu od raskoši, sjaja spoljne zbilje,
Do mrcvarenja, borbe za opstanak, bede,
Ali i Kišova staza zelena u povratku,
Ako ga bude.
Verovanje u sreću, pa i strahovanje,
Ipak, neprekidno nadanje.
Padanje, puzanje, klečanje, ustajanje,
Klecanje, puža micanje i ka neizvesnom unišljeno "trčanje",
Ponavljanje, vraćanje,
Ka suncu stremljenje,
A kasnije, možda, ispunjeni dani lepotom i radošću,
Obogaćeni iskustvom mračne dubine -
Ili, nasuprot, gušenje, vegetiranje, mučno trajanje,
Naglo ili postepeno gašenje.