BRIKS , neka hvala

Promocija foruma poput BRIKS-a zasnovana je  na kategoriji koju zovemo lažnim vestima. Da li bi iko od promotera BRIKS-a pristao da bude član neke organizacije, a da ne zna osnovne kriterijume za članstvo, pogodnosti od članstva, svoje obaveze i očekivanja, a mnogo važnije da li bi neko bio član sumnjive organizacije usled čega bi bio izolovan od ostatka društva? Ovako kada spustimo na nivo pojedinca malo ko bi se odrekao individualnih šansi radi članstva u nekoj sumnjivoj organizaciji. Na nivou države takvo ponašanje je još opasnije. Države komuniciraju na osnovu izjava zvaničnika, javnih strateških dokumenata i udružuju se oko zajedničkih interesa i potreba. Opisano možemo nazvati udruživanjem oko istovetnih vrednosti. 

Kada pogledamo BRIKS vidimo da tamo nema ni jedne evropske države. Najrazvijenije zemlje sveta ne razmišljaju o priključivanju jednoj amorfnoj i nedefinisanoj organizaciji. Demagozi nas uveravaju da BRIKS predstavlja društvo jednakih. Materijalno vrlo netačni zaključci. Deputinizovani BRIKS predstavlja kinesku međunarodnu platformu za stvaranje sino-centričnih paralelnih multilateralnih organizacija. Kina kao nosioc diplomatije javnog duga sigurno ne traži svet ravnopravnih već svet obaveznih. BRIKS se očigledno nalazi na ozbiljnoj raskrsnici. Sa jedne strane se nalaze zemlje željne snažnijeg povezivanja, a sa druge zemlje željne snažnijeg konfrontiranja. Najavljeno proširenje BRIKS-a u potpunosti je na liniji promovisanih kineskih globalnih inicijativa. Ključno je pitanje da li će Indija i Brazil dozvoliti komunistima da im oblikuju međunarodnu postavku?

Demagozi govore da je BRIKS društvo jednakih. Još je poraznije što se takve tvrdnje iznose u Srbiji, evropskoj i slobodarskoj zemlji, kandidatu za članstvo u EU. Svako iz Srbije je mogao da se uveri u društvo jednakih koje predstavljaju Nordijske države, jednim pogledom na Skandinaviju pronaćićemo socijalno i ekonomski odgovorno, skladno i bezbedno društvo. Nema razloga da se uzdamo u despotije kao uzore jednakosti. Niko nije tako ponizio i uništavao čoveka kako je to Rusija činila i još uvek čini, a Kina nastavila pod liderstvom Si Đinpinga. 

Nigde tako jeftino nije trošen ljudski život kao u Staljinovoj Rusiiji i Mao Cetungovoj Kulturnoj revoluciji. Desetine miliona ljudi su ubijeni u potrazi za „jednakošću“. Više od milijardu ljudi nalazi se pod kompletnim sistemom celokupnog nadzora. Društvena kontrola, cenzura i paralelna realnost su tužna svakodnevnica života u Kini. Setimo se katastrofe izazvane pandemijom korona virusa, doktor Li koji je na vreme upozorio zbog toga je bio likvidiran, a posledicu cenzure osetio je ceo svet u smrtnom zagrljaju korone. Da li je to društvo jednakih koje okuplja BRIKS? U čemu su oni to jednaki, u teroru? Indija i Brazil sigurno će digunti svoj glas protiv kinsko vođenog BRIKS-a što unosi samo dodatni nered u organizaciju koja želi da bude alternativa uređenim međunarodnim organizacijama.

Kada govorimo o jednakosti umesto na istok treba gledati na Zapad. Nigde deca, trudnice, radnici, stari i bolesni nisu tako dobro zaštićeni kao na Zapadu. Tajvan je prvorangirani na listi kvaliteta zdravstvene zaštite. Niko živi ne zna kako se dogodio „kineski Černobil“, usled sakrivenih podataka još manje znamo o efikasnosti kineskog odgovora. Ono što sigurno znamo Zapad je bio najveći donator pomoći Srbiji kako bi se izborila sa korona pandemijom.

Dugo godina negovana „rusko centrična politika“ kreirala je mnoge, sada već, vekovne zablude srpske spoljne politike. Usled takvog stanja mi nismo razvijali odnose sa društvima jednakih u pravom smislu, za našu diplomatiju nordijske zemlje su nevidljive, o Rigi, Talinu Vilnjusu i Helsinkiju da i ne govorimo. Saradnja sa Ukrajinom tokom prethodnog perioda nije ni postojala. Najveća Evropska država za Srbiju bila je „nevidljiva“, uprkos tome što Ukrajina nije priznala Kosovo. 

Zašto je to tako? Očigledno se Srbija klonila tkz. ruskih svera interesa i davala primat Moskvi u odnosu na autonomnu bilateralnu saradnju. Nakon državnog udara od strane Viktora Janukoviča 2013., kada je suspendovao odluku Vrhovne Rade, odnosi Srbije i Ukrajine su strogo uslovljeni ruskim očekivanjima. Izgleda da je tim vremenima došao kraj. Pre dva dana premijerka Brnabić je otpratila novi humanitarni konvoj od 14 dvadestpetonaca za Ukrajinu. Ovim činom jasno je rečeno ko je žrtva, a ko zločinac. 

Svet jednakih i pravednih društava ne nalazi se u tamo nekom haotičnom BRIKS-u već u Evropi, našem komšiluku i NATO organizaciji.