Foto: yt/printscreean

Navijačka geopolitika

Kolumne Autor: Darko Obradović | 09:28 Petak, 01 04 2022 Foto: yt/printscreean

Geopolitika je ozbiljna disciplina. Ovih dana je geopolitika preotela prvo mesto fudbalu. Svi znaju sve. Znaju da Rusija nije imala „izbora“. Znaju da je Ruska vojska najjača na Svetu. Znaju oni i da ćemo svi pomreti od gladi zbog sankcija Rusiji. Samo niko od njih ne zna šta je geopolitika. O međunarodnim odnosima znaju još manje. No, to ih ne sprečava da prepričavaju i pronose propagandni narativ Ruske Federacije. Kao hor papagaja ponavljaju priče o „nacistima“ u Kijevu, američkom „guranju“ Ukrajine u rat.

Naslušali smo se raznih bizarnosti poput bioloških laboratorija za oružje koje „ubija“ samo Slovene. Razni samozvanci postali su arbitri međunarodnih odnosa, ali i prava. Iznoseći vrednosne sudove, a ne činjenice marljivo menjaju pesmicu kako propaganda svira.
Pre ruske agresije ubeđivali su nas da je svet multipolaran. Slušali smo priče o Rusiji koja se uzdigla, koja je snažna i moćna. I zaista do tog 24. Februara mnogi su verovali u Rusku vojsku. Davali joj respekt i divljenje. Šta se dogodilo sa tom „moćnom“ perjanicom multipolarnog sveta. Takva velika sila poput Rusije pretrpela je surove gubitke od druge najsiromašnije države Evrope.

Velika sila poput Rusije našla se u međunarodnoj i ekonomskoj izolaciji preko noći. Stotine kompanija napustile su rusko tržište. Srednja klasa u Rusiji nestaje pred našim očima. Na ovom mestu moramo da se javno zapitamo da li država koja otklizi na svetsku marginu može uživati status velike sile? Koji su to uopšte parametri statusa velike sile? Vojna moć, ekonomska moć i međunarodni uticaj. Naročito je zanimljiv međunarodni uticaj. Ko su ruski saveznici? Na glasanju Generalne Skupštine OUN mogli smo videti da su uz Rusiju stale samo odmetnute države, Sirija, Venecuela, Belorusija, Eritreja i Severna Koreja. Ni jedna od tih država nije pogodna destinacija ni za jednog podržavaoca Putina. Sve države se odlikuju propašću sopstvenih građana. Izolacijom. Iz njih ljudi beže. Kakva je to velika sila koja nema sposobnost da projektuje meku moć- privlačnost ni u svom neposrednom okruženju, a kudikamo na planetarnom nivou. Velika sila je velika jer ima saveznike, i države koje se sa njenim sistemom vrednosti identifikuju.

Očigledno Rusija nema uspešnog saveznika, niti postoji uspešna država koja ima rusku vojnu bazu ili Rusiju za saveznika. Na polju ekonomije stvari stoje jako loše. 11. ekonomija sveta sa 144 miliona stanovnika, basnoslovnim prirodnim bogatstvima i najvećom teritorijom završila je u ekonomskom posrnuću. Od tolikog „uspeha“ i „napretka“ ekonomski parametri su jako sumorni. Despotski sistem upravljanja i razvoja ostavlja svoje posledice. Rusiju niko nije bombardovao, 70 godina nisu ratovali. Otvoreno treba postaviti pitanje šta to nije u redu sa takvim potencijalom? Bilo kako bilo 54% ruskog izvoza odlazi na Zapad. Tog izvoza više nema. Vrlo brzo je Rusija odustala od insitiranja da se gas plaća u rubljama.
Ako je velika sila, ako je sama sebi dovoljna kako to tvrde mnogi priučeni „eksperti“, onda bi Putin trebalo da „zavrne“ gas. Da u praksi vidimo tu rusku samodovoljnost. Nema od toga ništa. Preračunao se, nadao se da će pregaziti Ukrajinu, a demokratsku vladu oboriti sa vlasti. Ni to se nije dogodilo. Ruska vojska na sve tri osovine napada ispoljila je strukturalne nedostatke. Najosnovnije stvari poput logistike su zakazale. U prilog tome ide pustošenje lokalnih prodavnica i ličnih zaliha građana Ukrajine. Raketni udari su bili jedina aktivnost sa delotvornim učinkom. Analitika je učinila svoje, ozbiljne adrese izlaze sa tvrdnjama da je 60% raketnih dejstava ispoljilo neke anomalije – lansiranje, navođenje i gađanje.

Sam formacijski nastup više deluje na paradu nego na bitku. Brutalna razaranja gradova pokazuju bes i očaj. Za savremeno ratovanje potreban je sposoban, obučen, nahranjen i savremeno opremljen vojnik. Rat se ne može voditi na „Ura“. Kombinovane jedinice su glavnica savremenog rata. Dakle, ovo sve naši domaći geopolitički navijači ne znaju ili se prave da ne znaju. Kako bilo svedoci smo velikog neznanja, prepričavanja neproverenih članaka i objava. To znanje ide toliko daleko da se komentarišu kadrovi iz gruzijskog filma „5 dana rata“ kao autentični. Za kraj, „teoretičari“ multipolarnog sveta bi mogli da počnu da kupuju telefone iz država trećeg sveta, sigurno ima i kvalitetnih računara i nano tehnologija. Koristi li neko od njih ruski moblini telefon? Ima li ih u prodavnicama? Zašto krstare po EU, kad ima finih destinacija tog ostalog multipolarnog sveta.

Dolaze li ozbiljnije investicije od tog multipolarnog sveta? Samo u njihovim glavama. Ceo taj njihov svet o kome govore kopa i rukama i nogama da se poveže sa Zapadom. Ne iz prevelike ljubavi, koliko iz koristi. Svet je već dugo multipolaran, ako nisu znali. Samo su univerzalne vrednosti čoveka jedinstvene i nedeljive. Geopolitički navijači, ovo je ozbiljna disciplina i treba je znati u sitne prste.